Добрић (Шабац)

За другу употребу, погледајте страницу Добрић.

Добрић је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1044 становника.

Добрић
Дом културе
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Шабац
Становништво
— 2011.	1044
Географске карактеристике
Координате	44° 42′ 04″ С; 19° 34′ 32″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	90
Добрић Добрић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	15235
Позивни број	015
Регистарска ознака

Добрић - село под гором, Село Добрић кап воде у рекама Србије само су неки од назива књига о овом селу, на граници брежуљкасте Поцерине и равне Мачве, на надморској висини од 94 до 155 метара, сконцентрисаном на левој и десној страни пута Шабац- Радовашница- планина Цер. У историјским документима село се помиње први пут 1521. године.

Галерија

• 
  Дом културе
• 
  Споменици у центру села
• 
  Зграда школе
• 
  Зграда школе
• 
  Зграда поште

Настанак села

О постанку села, у Летопису сеоске цркве записано је, а тако и предање говори, да су се у старо време у село доселила два брата Добросав и Богосав. Они су неколико година живели заједно, па се Богосав одсели мало даље од Добросава. По имену Добросава прозове се данашње село Добрић, а по имену Богосава садашње село Богосавац.

Желећи да се Србија што више насели, кнез Милош Обреновић је преко свог најмалађег брата Јеврема, господара Шапца (1816-1831) и Шабачке нахије, наредио Марку Штитарцу, кнезу од Мачве и Поцерине да прима све који долазе из крајева под Турцима, да их узима у своју заштиту и насељава у Поцерини. Тако је Добрић постао стециште свих оних који су морали од некога да се склањају, а Марко Штитарац их је узимао за своје пандуре. Под командом Марка Штитарца село се насељавало у шорове који и данас постоје.

Манастир Св. Петра и Павла

Најаутентичнији запис од селу налази се у Летопису цркве у Добрићу (изграђена 1827. године на темељима две раније спаљене цркве брвнаре(прва саграђена од стране Турака (другу спалили босански Турци)(од којих је прва саграђена 1651. године). Овај Летопис је започео веома образовани парох Добривоје Мандић (завршио је богословско-учитељску школу и филозофски факултет) када је рукоположен 1926. године.

Летопис је у оригиналу пренет у монографији „Село Добрић - кап воде у рекама Србије“ (2007), аутора проф. др Слободана И. Марковића пореклом из овог села. Школа у селу је почела са радом 1825. године и била средишна школа за седам околних села: Маове, Метковић, Грушић, Цуљковић, Радовашница, Липолист и Богосавац. Школа је најпре радила у црквеној кући, а касније у згради бивше општинске суднице.

Први учитељи у Добрићу нису били за то школовани људи ни професионалци, већ калуђери и раскалуђери, занатлије и ислужени подофицири из Срема. Године 1899. учитељ Јован Вуксановић ударио је темељ школе у средини села. Градња је трајала 11 година, па је школска зграда завршена 1900. године. Школа је имала две простране учионице и једну канцеларију.

Године 1947, сазидана је садашња осмогодишња окружна школа, а зидали су је мештани и немачки заробљеници. Године 1912, мештани су основали Народну књижницу која је у то време бројала 38 чланова. Исте године основали су и певачко друштво „Поцерац" Године [1932]., у селу је основан фудбалски клуб „Будућност“ који је најбоље резулате остварио седамдесетих година двадесетога века, а највише такмичарске резултате остварили су мештани у вишебоју, а у клупским такмичењима рвачки клуб „Младост“.

Демографија

У насељу Добрић живи 962 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (40,0 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[1] Година Становника 1948. 1.375 1953. 1.469 1961. 1.460 1971. 1.385 1981. 1.375 1991. 1.265 1.245 2002. 1.205 1.232

Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби			1.142	94,77%
Роми			35	2,90%
Хрвати			12	0,99%
Југословени			1	0,08%
непознато			10	0,82%

Становништво према полу и старости^[3]

	м			ж
?	1			4
80+	9			14
75—79	13			30
70—74	42			37
65—69	41			36
60—64	36			35
55—59	32			35
50—54	45			47
45—49	50			47
40—44	34			30
35—39	59			39
30—34	40			36
25—29	49			35
20—24	28			29
15—19	38			48
10—14	42			29
5—9	41			27
0—4	21			26
Просек :	40,0			42,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 271 316 351 335 345 348 369

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 69 85 63 63 40 30 11 6 1 1 3,27

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	517	173	294	33	15	2
Женски	502	101	294	94	11	2
УКУПНО	1.019	274	588	127	26	4

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	347	238	0	0	28
Женски	179	132	0	0	9
УКУПНО	526	370	0	0	37
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	11	13	2	14
Женски	0	0	11	2	2
УКУПНО	3	11	24	4	16
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	1	5	2	5
Женски	2	1	2	8	7
УКУПНО	3	2	7	10	12
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	19
Женски	3	0	0	0
УКУПНО	8	0	0	19

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()
• Дар војвода и оца Петра („Вечерње новости”, 13. јул 2019)
• "Политика", 11. јан. 1937