Дупљаја

Дупљаја (мађ. ) је насеље у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 738 становника.

Дупљаја
Српска православна црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Бела Црква
Становништво
— 2011.	738
— густина	33/
Географске карактеристике
Координате	44° 55′ 32″ С; 21° 16′ 31″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	76
Површина	25,8 2
Дупљаја Дупљаја на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26328
Позивни број	013
Регистарска ознака

Географија

Положај насеља

Има добар географски положај, а изграђена је на контакту Малог песка и долине Караша, северозападно од Беле Цркве. Село представља раскрсницу између Делиблатске пешчаре, Малог песка и долине Караша, што је нарочито било значајно у прошлости.

Историја

Сврстава се у стара војвођанска насеља. Околина Дупљаје представља значајан археолошки локалитет. На месту данашњег насеља постојало је праисторијско насеље, које су Римљани проширили и изградили за своје потребе.

Становништво се претежно бави пољопривредом. Дупљаја је била земљорадничко насеље, што је последица повољног педолошког покривача.

Крај Дупљаје, на обали Караша, налазе се опкопи, земљани радови из преисторијског времена, према својим потребама.

Од 1421. до 1427. године је у поседу олигарха Јована де Јанка и у Крашовском комитату. 1690 – 1700. године појављује се поново Дупљаја, а 1713. имала је 20 домова.

Дупљаја је 1716 г. ушла у састав Новопаланачког дистрикта, а 1717. било је у њој 30 домова. Ово насеље није развијало нормално, што се даје закључити по броју кућа 1749. године, када је у њему било 28 кућа.

Дупљаја на карти Јозефинског катастра из 1770. године

Године 1752. дошли су нови насељеници Срби. Аустријски царски ревизор Ерлер је констатовао 1774. године да место има милитарски статус, а припада Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било српско.^[1] Године 1782. пописано је 429 православних становника. Преселили су се 1783. овамо становници села Омора и населили оморачки сокак. Од старих црквених звона друго је било из Омора. Црква је из друге половине XVIII века, а матичне књиге се воде од 1778. године.^[2]

Године 1802. пописано је 786 становника, а 1854. само 737. 1873. године Дупљаја је ушла у састав Крашовског, а 1876. у састав Тамишког комитата.

У првој половини XIX века, када је народ био у непрекидном покрету, број становништва је у сталном опадању, док се у другој половини показује бројни пораст становништва: 1869. године 756.становника; 1880 – 867; 1890 – 1.049; 1900 – 1.153; 1910 – 1.242.

Године 1906. сазидана је општинска кућа и зграда за општинског бележника. 8. новембра 1918. заузела је српска војска Дупљају, која је 1919. ушла у састав Торонталскотамишке жупаније.

На дан 31. јануара 1921. године пописано је 1190 душа, од који је било: Срба – 1149; Румуна – 14; Немаца – 10; Мађара – 2. 20. новембра 1927. извршен је избор новог општинског представништва. Сеоски атар 1927. године обухвата 4.230 ланаца од којих је 187 ланаца оранице и 830 ланаца пашњака општинска имовина.^[3]

Овде се налази ФК Банат Дупљаја.

Називи у прошлости

У 15. веку –

1713. – Дупљаја

1894. –

1922. – Дупљаја

Демографија

У насељу Дупљаја живи 669 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (39,6 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 262 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 1.173 1953. 1.190 1961. 1.174 1971. 1.165 1981. 1.152 1991. 1.027 903 2002. 854 1.001

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			775	90,74%
Румуни			24	2,81%
Роми			7	0,81%
Мађари			6	0,70%
Чеси			3	0,35%
Хрвати			3	0,35%
Југословени			2	0,23%
Немци			1	0,11%
Македонци			1	0,11%
непознато			6	0,70%

Становништво према полу и старости^[6]

	м			ж
?	7			8
80+	4			9
75—79	15			12
70—74	14			27
65—69	25			27
60—64	26			33
55—59	15			21
50—54	38			28
45—49	38			40
40—44	22			23
35—39	20			20
30—34	29			23
25—29	27			28
20—24	38			28
15—19	25			26
10—14	13			16
5—9	24			27
0—4	32			46
Просек :	38,4			39,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 306 301 314 316 349 287 262

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 54 55 38 59 25 17 7 4 2 1 3,24

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	343	71	244	15	13	0
Женски	353	40	240	63	8	2
УКУПНО	696	111	484	78	21	2

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	225	159	0	1	19
Женски	99	81	0	0	0
УКУПНО	324	240	0	1	19
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	14	4	0	7
Женски	0	0	3	1	0
УКУПНО	0	14	7	1	7
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	2	3	1
Женски	2	0	1	2	6
УКУПНО	2	2	3	5	7
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	12
Женски	1	0	0	2
УКУПНО	2	0	0	14

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
2. Летопис Период 1812 – 2009. Дупљаји у Делиблатској Пешчари Написао Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Дупљаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
3. Милекерови летописи јужнобанатских општина. 978-86-85075-04-9.
4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
• Територија Подунавске Области написао др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.
• Историјски преглед Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
• Милекерови летописи јужнобанатских општина. 978-86-85075-04-9..
• Летописа Период 1812–2009. Дупљаја у Делиблатској Пешчари. Написао Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Дупљаје настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани.

1. Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаће и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнијима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()