1854
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1854. је била проста година.
Догађаји
Јануар
Фебруар
- 9. фебруар — Административни центар округа Ли у америчкој држави Алабами добио је статус града.
- 13. фебруар — Генерал Хусто Хосе де Уркиза изабран је за председника Савезне Републике Аргентинске нације.
- 16. фебруар — Основана је тврђава Верни (од 1921. — Алма-Ата, главни град Републике Казахстан 1929-1997).
- 21. фебруар — Руско царство објавило је рат Енглеској и Француској.
- 28. фебруар — У Рипону, Висконсин, основана је Републиканска партија Сједињених Држава.
Март
- 20. март — У месту Рипон основана је америчка Републиканска странка.
- 26. март — У Кнежевини Србији формирана Друга влада Алексе Симића.
- 31. март — Јапан је са САД потписао споразум из Канагаве о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце, чиме је прекинуо своју самоизолацију.
Април
- 20. април — закључен је одбрамбени споразум између Аустрије и Пруске у случају руског напада.
- 22. април — англо-француска ескадрила гранатирала је Одесу.
- 26. април — анонимни памфлет „El Murcielago“ (Слепи миш) усмерен против краљевског режима дистрибуиран је у Шпанији, постајући својеврсни сигнал за Шпанску револуцију 1854. године.
Мај
Јун
- 21. јун — Врховни командант руске војске, фелдмаршал И. Ф. Паскевич, издао је наређење руским трупама да се повуку са турске територије преко Дунава.
- 28. јун — Побуна коњичких пукова у Мадриду. Почела је Шпанска револуција 1854. године.
- 30. јун — Одиграла се битка између побуњених коњичких јединица и Шпанске краљевске војске код Викалвара. Побуњеници су се повукли у Аранхуез.
Јул
- 7. јул — Побуњеници у Шпанији дистрибуирали су Мансанаресов манифест, захтевајући ликвидацију дворске послуге, враћање законитости и сазивање Уставотворних кортеса.
- 13. јул — Пашу Египта, Абаса I Хилмија, убили су војници Гарде. Званично је објављено да је умро од срчаног удара, а Мухамед Саид-паша, најмлађи син Мухамеда Алија, постао је нови паша Египта.
- 17. јул — У Шпанији је краљица Изабела II ујутру именовала Фернанда Фернандеза де Кордобе за премијера. Увече је у Мадриду избио устанак под слоганом „Смрт лоповима!“. Палата краљице мајке Кристине је уништена.
- 18. јул — Краљица Изабела II од Шпаније именовала је војводу од Риваса за премијера и пристала да преговара са побуњеницима.
- 29. јул — на Кавказу, код превоја Чигил, одред Турака Бајазет је поражен од стране Руса.
- 31. јул — Руска војска на Кавказу заузела је Бајазет.
Август
- 5. август — Турска војска на Кавказу је поражена код Кјурјук-Даре.
- 7. август — англо-француски десант искрцао се на Оландска острва, која су тада припадала Русији, и опсела Бомарсунд, који се убрзо предао.
- 11. август — енглеска корвета Миранда је започела артиљеријско бомбардовање града Коле, које је трајало око два дана. Град Кола је скоро потпуно уништен пожарима и артиљеријском ватром.
- 12. август — Енглези су наставили да гранатирају град Колу, одред енглеских морнара, који су се искрцали са лансера на обалу, бачен је у море пушчаном ватром бранилаца. Корвета Миранда је неславно напустила Колски залив.
Септембар
- 20. септембар — Руска војска је поражена у бици код Алме од удружене британско-француске-турске војске.
Октобар
Новембар
Децембар
- 8. децембар — Папа Пије IX прогласио догму о безгрешном зачећу Богородице.
Remove ads
Рођења
Март
- 14. март — Паул Ерлих, немачки лекар. (†1915)
Април
- 29. април — Анри Поенкаре, француски математичар. (†1912)
Јун
- 6. јун — Анте Ковачић, хрватски књижевник. (†1889)
Јул
- 24. јул — Константин Јиречек, чешки историчар
Август
- 3. август — Владимир Матијевић, српски привредник. (†1929)
- 22. август — Милан Обреновић, српски краљ. (†1901)
Октобар
- 4. октобар — Михајло Пупин, српски научник и проналазач. (†1935).
- 16. октобар — Оскар Вајлд, ирски књижевник. (†1900)
- 18. октобар — Лука Ћеловић, српски трговац и добротвор. (†1929)
- 20. октобар — Артур Рембо, француски песник. (†1891).
Новембар
- 5. новембар — Пол Сабатје, Француски хемичар
- 8. новембар — Јоханес Ридберг, шведски физичар. (†1919)
Децембар
- 19. децембар — Преподобни Симеон Дајбапски (Саво Поповић)
- непознат датум - Миша Димитријевић, српски глумац. (†1909).
- непознат датум - Лаза Нанчић, српски новинар и књижевник. (†1887)
- непознат датум - Панта Михајловић, српски инжењер телекомуникација. (†1932)
Remove ads
Смрти
Август
- 12. август — Теодор Павловић, секретар Матице српске и новинар. (*1804)
Децембар
- 11. децембар — Прота Матеја Ненадовић, српски устаник и књижевник. (*1777)
Непознат датум
- непознат датум - Томас Мен Бејнс, енглески сликар. (*1794)
Дани сећања
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads