43° 21′ 18″ N 42° 26′ 31″ E
Кратке чињенице Кавказ, Географске карактеристике ...
Затвори
Кавказ је планински ланац који раздваја Европу на северу од Азије на југу и Црно море на западу од Каспијског језера на истоку. Највиши врх целог система је Елбрус (5.642 нмв), који је уједно и највиши врх Европе. Планински ланац Кавказа се дели на Велики и Мали Кавказ.[1][2][3][4]
Велики Кавказ се простире од запада-северозапада до истока-југоистока, од Кавкаског природног резервата у близини Сочија, Русија на североисточној обали Црног мора до Бакуа, Азербејџан на Каспијском мору. Мали Кавказ лежи паралелно са Великим око 100 km 100 km (62 mi) јужно.[5] Венац Великог и Малог Кавказа повезује Лихски ланац, а западно и источно од Ликијског ланца леже Колхидска равница и Курско-араксинска низија. Месхетски масив је део система Малог Кавказа. На југоистоку, река Аракс одваја Мали Кавказ од Талишких планина које се простиру на граници југоисточног Азербејџана и Ирана. Мали Кавказ и Јерменска висораван чине Закавкаско горје, које се на свом западном крају спаја са висоравни источне Анадолије на крајњем североистоку Турске. Планине у близини Сочија биле су домаћини дела Зимских олимпијских игара 2014.[6]
Геолошки, планине Кавказа припадају систему појаса Алпида који се протеже од југоисточне Европе до Азије[7] и сматра се границом између два континента.[8] Планине Великог Кавказа се углавном састоје од стена креде и јуре са стенама палеозоика и прекамбријума у вишим пределима. Неке вулканске формације се налазе у целом опсегу. С друге стране, планине Малог Кавказа су формиране претежно од стена палеогена са много мањим делом стена из јуре и креде. Еволуција Кавказа је започела од касног тријаса до касне јуре током Кимеријске орогенезе на активној ивици океана Тетис, док је издизање Великог Кавказа датирано у миоцен током Алпске орогенезе.
Кавказске планине су формиране углавном као резултат колизије тектонских плоча између Арабијске плоче која се кретала ка северз са Евроазијском плочом. Како је море Тетис било затворено и Арабијска плоча се сударила са Иранском плочом и гурнута је уз њу, и са кретањем Евроазијске плоче у смеру казаљке на сату према Иранској плочи и њиховим коначним сударом, Иранска плоча је притиснута уз Евроазијску плочу. Како се то догодило, читаве стене које су се депоноване у овом басену од јуре до миоцена биле су наборане и формирале су планине Великог Кавказа. Овај судар је такође изазвао издизање и кенозојске вулканске активности у планинама Малог Кавказа.[9]
Цео регион је редовно изложен јаким земљотресима од ове активности.[10] Док планине Великог Кавказа имају углавном наборану седиментну структуру, планине Малог Кавказа су углавном вулканског порекла.[11]
Вулканска висораван Јавахети у Грузији и околни вулкански ланци који се протежу дубоко у централну Јерменију су неке од најмлађих карактеристика региона. Тек недавно је Кавказ био поприште интензивне вулканске активности: јерменско горје је било преплављено камено-алкалним базалтима и андезитима у плиоцену и највишим врховима Кавказа, Елбрусом и Казбеком, формираним као плеистоценско-плиоценски вулкани. Казбек више није активан, али Елбрус је еруптирао у постглацијалним временима и активност фумарола је регистрована у близини његовог врха. Савремена сеизмичка активност је истакнута карактеристика региона, одражавајући активне раседе и скраћивање коре. Кластери сеизмичности јављају се у Дагестану и у северној Јерменији. Многи разорни земљотреси су документовани у историјским временима, укључујући земљотрес у Спитаку у децембру 1988. који је уништио регион Гјумри-Ванадзор у Јерменији.[12]
Планина Елбрус, на 5.642 m (18.510 ft), у планинама Кавказа, понекад се наводи као највиши врх Европе. Планина Елбрус је 832 m (2.730 ft) виша од Мон Блана, највишег врха Алпа и Западне Европе са 4.810 m (15.780 ft). Међутим, постоје одређена техничка неслагања око тога да ли је Елбрус у Европи.[13] Гребен Великог Кавказа се обично узима да дефинише вододелницу Великог Кавказа која означава континенталну границу између Азије и Европе за регион између Црног и Каспијског мора. Ова класификација би поставила планину Елбрус на спој са Азијом.[8]
Bealby, John Thomas; Kropotkin, Peter Alexeivitch (1911). „Caucasus”. Ур.: Chisholm, Hugh. (на језику: енглески). 05 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 550–555. Sharkov, E.; Lebedev, V.; Chugaev, A.; Zabarinskaya, L.; Rodnikov, A.; Sergeeva, N.; Safonova, I. (2015-07-01). „The Caucasian-Arabian segment of the Alpine-Himalayan collisional belt: Geology, volcanism and neotectonics”. Geoscience Frontiers (на језику: енглески). 6 (4): 513—522. ISSN 1674-9871. doi:10.1016/j.gsf.2014.07.001 
. Adamia, Shota; Zakariadze, Guram; Chkhotua, Tamar; Sadradze, Nino; Tsereteli, Nino; Chabukiani, Aleksandre; Gventsadze, Aleksandre (јануар 2011). „Geology of the Caucasus: A Review” (PDF). Turkish J. Earth Sci. 20: 489—544. Reilinger, R. E.; McClusky, S. C.; Oral, M. B.; King, R. W.; Toksoz, M. N.; Barka, A. A.; Kinik, I.; Lenk, O.; Sanli, I. (јануар 1997). „Global Positioning System measurements of present-day crustal movements in the Arabia-Africa-Eurasia plate collision zone”. Journal of Geophysical Research. 102 (B5): 9983—9999. Bibcode:1997JGR...102.9983R. doi:10.1029/96JB03736.
- Parts of this article are from the NASA Earth Observatory: „Mt. Elbrus”. Earth Observatory (image & text). newsroom / new images. NASA. 12. 9. 2000. Архивирано из оригинала 2005-10-28. г.
- Kropotkin, Peter Alexeivitch; Bealby, John Thomas (1911). „Caucasus”. (на језику: енглески). 5 (11 изд.). стр. 550–555.
- Cornell, Svante E. (1. 12. 2000). Small Nations and Great Powers: A study of ethnopolitical conflict in the Caucasus (1st изд.). Routledge. ISBN 978-070071162-8. „Sets out a synthesis of the Caucasian conflicts and a conclusion on the place of the Caucasus in world affairs.”
- Asmus, Ronald. A Little War that Shook the World: Georgia, Russia, and the Future of the West. NYU (2010). 978-0-230-61773-5
- de Waal, Thomas. Black Garden. NYU (2003). 0-8147-1945-7
- Gasimov, Zaur: "The Caucasus", European History Online, Mainz: Institute of European History, 2011, retrieved: November 18, 2011.
- Goltz, Thomas. Azerbaijan Diary: A Rogue Reporter's Adventures in an Oil-Rich, War-Torn, Post-Soviet Republic. M E Sharpe (1998). 0-7656-0244-X
- Goltz, Thomas. Chechnya Diary: A War Correspondent's Story of Surviving the War in Chechnya. M E Sharpe (2003). 0-312-268-74-2
- Goltz, Thomas. Georgia Diary: A Chronicle of War and Political Chaos in the Post-Soviet Caucasus. Thomas Dunne Books (2003). 0-7656-1710-2
- Shapi, Kaziev. Caucasian highlanders (Повседневная жизнь горцев Северного Кавказа в XIX в.). Everyday life of the Caucasian highlanders. 19th century (In the co-authorship with I.Karpeev). "Molodaya Gvardiy" publishers. Moscow, 2003. 5-235-02585-7
- Kovalevskaia, V. B. "Central Ciscaucasia in Antiquity and Early Middle Ages: Caucasian Substratum and Migrations of the Iranic-Speaking Tribes." (1988).
- Atkin, Muriel (1980). Russia and Iran, 1780–1828. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 978-0816609246.
- Baddeley, John F. (1908). The Russian Conquest of the Caucasus. London: Longmans, Green and Co.
- Bournoutian, George (2021). From the Kur to the Aras: A Military History of Russia's Move into the South Caucasus and the First Russo-Iranian War, 1801–1813. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-44515-4.
- Breyfogle, Nicholas (2005). Heretics and Colonizers: Forging Russia's Empire in the South Caucasus. Ithaca: Cornell University Press. ISBN 978-0801442421.
- Haxthausen, Baron August von (2016) [1854-55]. Transcaucasia and the Tribes of the Caucasus. Превод: John Edward Taylor. Introduction by Pietro A. Shakarian. Foreword by Dominic Lieven. London: Gomidas Institute. ISBN 978-1909382312.
- Jersild, Austin (2003). Orientalism and Empire: North Caucasus Mountain Peoples and the Georgian Frontier, 1845-1917. Montreal and Kingston: McGill-Queen's University Press. ISBN 978-0773523296.
- King, Charles (2008). The Ghost of Freedom: A History of the Caucasus
. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0195177756.
- Layton, Susan (1995). Russian Literature and Empire: Conquest of the Caucasus from Pushkin to Tolstoy. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0521444439.
- Tsutsiev, Arthur (2014). Atlas of the Ethno-Political History of the Caucasus. Превод: Nora Seligman Favorov. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0300153088.
- Gammer, Moshe. Muslim Resistance to the Tsar: Shamil and the Conquest of Chechnia and Daghestan. Frank Cass & Co. Ltd., 1994. 247 p. — 978-0714634319
- A state of nations : empire and nation-making in the age of Lenin and Stalin. Suny, Ronald Grigor., Martin, Terry (Terry Dean). Oxford: Oxford University Press. 2001. стр. 45. ISBN 9780195144239. OCLC 252665835.
- Thomas., De Waal (2010). The Caucasus : an introduction. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780195399776. OCLC 667234711.
- Grayson, Albert Kirk (1972). Assyrian Royal Inscriptions: Volume I. Wiesbaden: Otto Harrassowitz.
- „r/MapPorn - Ancient Middle East - 1325 BC [5906x4429] [OC]”. reddit. 23. 3. 2019.
- Assyrian and Babylonian Chronicles, Albert Kirk Grayson
- Ronald Grigor Suny (1. 1. 1994). The Making of the Georgian Nation. Indiana University Press. стр. 6—. ISBN 978-0-253-20915-3. Приступљено 25. 8. 2013.
- Armen Petrosyan (1. 9. 2010). The Armenian Elements In The Language And Onomastics Of Urartu. Association For Near Eastern And Caucasian Studies. стр. 137. Приступљено 9. 10. 2019.
- Hrach Martirosyan (2014). "Origins and Historical Development of the Armenian Language". Leiden University: 9. Retrieved 9 October 2019.
- A.V. Dumikyan (2016). "Taik in The Assyrian and Biainian Cuneiform Inscriptions, Ancient Greek and Early Medieval Armenian Sources (the Interpretations of the 19th Century French Armenologists)" Fundamental Armenology No. 2 4.
- Tsaroïeva, Mariel (2005). Anciennes croyances des Ingouches et des Tchétchènes: peuples du Caucase du Nord (на језику: француски). Paris: Maisonneuve et Larose. ISBN 2-7068-1792-5.
Русија
Грузија
Абхазија)
Јужна Осетија)
Азербејџан
Јерменија
Иран
Турска
