Bibcode

je identifikar koji se koristi u više astronomskih sistema podataka za specificiranje referenci. je razvijen i koristi se u i ekstragalaktičkoj bazi podataka (). U današnje vreme on ima i širu primenu, na primer, u NASA astrofizičkom sistemu podataka.^[1][2] Kod ima fiksnu dužinu od 19 slova ili brojeva sa sledećim formatom

,

gde je YYYY četiri broja duga godina reference, a je kod koji označava gde je reference objavljena. U slučaju članaka u žurnalima, je broj toma, M je indikator sekcije žurnala gde je referenca objavljena (npr., je sekcija za pisama), je broj početne strane, i A je prvo slovo prezimena prvog autora. Tačke (.) se koriste za popunjavanje neiskorišćenih polja, tako da dužina koda bude fiksna. Ispunjavanje se vrši sa desna u kodu publikacije, a sa leva za broj toma i strane.^[1][2] Ovo su neki primeri koda:

		Referenca
		Heintz, W. D. (1974). „Astrometric study of four visual binaries」. The Astronomical Journal. 79: 819—825. Bibcode:1974AJ.....79..819H. doi:10.1086/111614.
		Eddington, A. S. (1924). „On the relation between the masses and luminosities of the stars」. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 84: 308—332. Bibcode:1924MNRAS..84..308E.
		Kemp, J. C.; Swedlund, J. B.; Landstreet, J. D.; Angel, J. R. P. (1970). „Discovery of circularly polarized light from a white dwarf」. The Astrophysical Journal Letters. 161: L77—L79. Bibcode:1970ApJ...161L..77K. doi:10.1086/180574.

Vidi još

• Digitalni identifikator objekta