Кнез
назив за племићку титулу која потиче од латинског израза princeps / From Wikipedia, the free encyclopedia
Кнез ( ; жен. кнегиња) је назив за племићку титулу која потиче од латинског израза , а по рангу се налази непосредно испод краља. Кнез може бити изнад ранга војводе, али и у неким државама његов синоним. Кнежеви управљају територијом која се назива кнежевина, а која може бити и суверена држава. Израз кнез је у славенске језике ушао као позајмица од старогерманске речи која је означавала краља.[1] У многим језицима реч принц и кнез су синоними.
Женски облик транслитерисан са бугарског и руског је knyaginya (княгиня), kneginja на словеначком и српско-хрватском (српска ћирилица: кнегиња), kniahinia (княгіня) на белоруском и kniazioŭna (князёўна) је ћерка принца, kniahynia (княгиня) на украјинском. На руском, кћер кназа је knyazhna (княжна). На руском је син кнеза knyazhich (княжич у старом облику).[2]
Ова титула се изговара и пише слично на различитим европским језицима. У српскохрватском и неким западнословенским језицима, та реч је касније почела да означава „лорда“, а у чешком, пољском и словачком такође значи „свештеник“ (kněz, ksiądz, kňaz) као и „принц/војвода“ (knez, kníže, książę, knieža).[3] На лужичком језику то значи једноставно „господин“ (од „Master“. Упоредите француски monsieur са mon sieur „мој господар“), а католичку титулу „монсињор“ за свештеника. Данас се израз кнез и даље користи као најчешћи превод „принца” у словеначкој, босанској, хрватској и српској књижевности. Кнез се као презиме такође јавља у бившој Југославији.[4]