Ковачевац (Младеновац)

За другу употребу, погледајте страницу Ковачевац.

Ковачевац је насеље у општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 4349 становника (према попису из 1991. било је 4693 становника). По резултатима пописа из 2011. Ковачевац има 4208 становника.

Ковачевац
Центар Ковачевца
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Младеновац
Становништво
— 2011.	4208
Географске карактеристике
Координате	44° 26′ 12″ С; 20° 44′ 16″ И
Временска зона	(), лети ()
Ковачевац Ковачевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11409
Позивни број	011
Регистарска ознака

Географија

Ковачевац је највеће село општине Младеновац. Налази се на петом километру југоисточно од Младеновца, на пута Младеновац-Смедерево. Атар села је на благо заталасаној површи од шуме Маковице па до реке Велики Луг. Долином реке пролази железничка пруга Београд-Ниш и пут Младеновац-Смедеревска Паланка.

Село односно његов атар, граничи се са источне стране атаром Кусатка, са североисточне атаром Велике Крсне, са севера атаром Дубоне, са западне стране атаром Влашке, села Младеновца и Граница, а са јужне су атари вароши Младеновца, Међулужја и Јагњила. Атар села се простире на површини од 3348 хектара и 23 ара, а од тога је обрадиво 2834 хектара, па је по величини атара друго село у општини Младеновац док је по броју становника на првом месту.^[1]

Овде се налазе ОШ „Живомир Савковић”, Железничка станица Ковачевац и Црква Светог Николаја.

Историја

Ковачевац се налази у непосредној близини Младеновца. Ковачевац са засеоком Границама чинило једну општину, и по попису из 1921. године имао је 671 кућу са 4048 становника.

За ранија времена немамо писаних података о овоме. Помиње се тек у арачким списковима из првих десетина 19. века и имао је 1818. г. 63, а 1822. г. 83 куће. Године 1846. је било 113 кућа.

По предању Ковачевац је млађе насеље од суседног Кусатка. Предање вели да су Маринковићи, који су становали у Кусатку. Кнежевићи и Карићи дошли пре устанка, имали у Лашевцу кованлуке, и ту се преселили основали Ковачевац. После њих су се доселили Арамбашићи, чији је предак дошао са Косова, служио код Маринковића и примио њихову славу. У исто време су дошли Гргићи (Грчка фамилија) такође са Косова. Остале су породице после њих долазиле из разних крајева: Соскићи, Станковићи, Антонијевићи итд. (подаци крајем 1921. године).^{[2] [3]}

Територија села је увек била примамљива за насељавање становништва кроз историју због плодног земљишта, благог заталаданост терена, погодне климе, постојањ природних извора пијаће воде, квалитетне шимске грађе, терена погодни за сакривање од потера и зулумћара, лаке комуникација са околином и др. Материјални докази о човековом живљењу на овим просторима нађени су на више локалитета у Ковачевцу:

• Камена секира из средњег бронзаног доба од пре 1500-1300 година пре нове ере, нађена у Маковижжци.
• Римско насеље у Ливадици (грађевина 30 пута 40 метара, низ мањих грађевина, већа количина сиве и црвене керамике, крстаста фибула, фрагменти ланчића, перли, пршљеници, обрађено и аморфно олово, новац Гордијанов и Клаудија Готског и владара прве половине четвртог века. Насеље нестаје после продора Гота у петом веку.
• Римско насеље на Караулама.
• Римско пољско насеље на Савиним стублинама.
• Трагови словенског насеља на Дивичмеђи.

Демографија

У насељу Ковачевац живи 3512 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,8 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1221 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 4.379 1953. 4.637 1961. 5.039 1971. 4.518 1981. 4.506 1991. 4.693 4.661 2002. 4.349 4.441

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			4.306	99,01%
Југословени			6	0,13%
Црногорци			5	0,11%
Македонци			5	0,11%
Хрвати			2	0,04%
Роми			2	0,04%
Руси			1	0,02%
Муслимани			1	0,02%
Бугари			1	0,02%
непознато			5	0,11%

Становништво према полу и старости^[6]

	м			ж
?	2			3
80+	22			60
75—79	59			76
70—74	117			157
65—69	114			131
60—64	117			104
55—59	90			94
50—54	184			135
45—49	246			217
40—44	180			177
35—39	126			128
30—34	111			120
25—29	140			139
20—24	171			167
15—19	161			165
10—14	131			110
5—9	89			116
0—4	90			100
Просек :	39,8			40,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 876 962 1.149 1.101 1.160 1.220 1.221

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 198 207 200 248 162 140 46 13 5 2 3,56

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.840	547	1.138	101	52	2
Женски	1.873	368	1.150	303	51	1
УКУПНО	3.713	915	2.288	404	103	3

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.042	173	0	2	533
Женски	602	149	0	0	184
УКУПНО	1.644	322	0	2	717
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	42	28	40	5	122
Женски	7	3	56	8	31
УКУПНО	49	31	96	13	153
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	10	34	13	22
Женски	3	12	7	30	103
УКУПНО	4	22	41	43	125
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	9	0	0	8
Женски	7	1	0	1
УКУПНО	16	1	0	9

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. Стефановић, Бораб (2008). Ковачевац и ковачевсчке фамилије. стр. 21—35. ISBN 978-86-85603-17-4.
2. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
3. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

• Коришћена Литература:
• „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.) Смедеревско Подунавље и Јасеница
• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()
• Најсложније село у Србији (24 сата, 17. април 2016)