Међулужје

Међулужје је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 2640 становника. Овде се налазе Црква Светих Јоакима и Ане у Међулужју, Запис Тодоровића крушка (Међулужје) и Запис Бујагића јабука (Међулужје).

• 

Међулужје
Црква Светих Јоакима и Ане у Међулужју
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Младеновац
Становништво
— 2022.	2640
Географске карактеристике
Координате	44° 24′ 20″ С; 20° 41′ 13″ И
Временска зона	(), лети ()
Међулужје Међулужје на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака

Историја

Међулужје се налази југозападно од града Младеновца. Има трагова који указују да је на овоме месту постојало насеље још у врло давнашња времена. Професор др. Васић Вршио је у Међулужју ископавања и нашао је судове, кипове и друге ствари од печене земље, који подсећају на преисториске објекте.

Северно од Међулужја је Селиште, где је, по народном предању, некада било село. Из овога старог села, веле, морали су бежати због турског зулума и склонили су се на данашње место, „међу густе лугове“, по којима је село добило име.

Међулужје се као насељено место први пут помиње почетком 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-39. г.) забележено је село . И касније се стално ово насеље помиње. У арачким списковима из првих десетина 19. века помиње се Међулужје, које је 1818.г. имало 24, а 1822.г. 25 кућа. Међулужје припадало Вићентијевој кнежини. По попису из 1921.г. село има 160 кућа са 819 становника.

Предање вели да је најстарија породица и „да су први побили колац у село“ Месаровићи, Блажићи, Гојковићи, Петровићи итд. (подаци крајем 1921. године).^{[1] [2]}

Демографија

У насељу Међулужје живи 1882 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,6 година (37,0 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 770 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 994 1953. 1.034 1961. 1.224 1971. 1.480 1981. 1.792 1991. 2.406 2.291 2002. 2.431 2.559

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			2.405	98,93%
Роми			8	0,32%
Црногорци			6	0,24%
Хрвати			2	0,08%
Словенци			2	0,08%
Македонци			1	0,04%
Југословени			1	0,04%
непознато			5	0,20%

Становништво према полу и старости^[5]

м ж ? 10       12 80+ 10       16 75—79 24       35 70—74 54       55 65—69 64       56 60—64 55       64 55—59 56       57 50—54 95       99 45—49 95       93 40—44 105       78 35—39 96       87 30—34 81       83 25—29 95       93 20—24 71       85 15—19 81       77 10—14 92       72 5—9 87       66 0—4 63       69 Просек : 37,0 38,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	198	220	286	377	447	601	770

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	121	189	143	176	83	39	12	2	2	3	3,16

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	992	272	650	48	21	1
Женски	990	185	661	118	23	3
УКУПНО	1.982	457	1.311	166	44	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	471	37	0	0	197
Женски	254	27	0	0	67
Укупно	725	64	0	0	264
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	9	83	36	9	31
Женски	1	1	40	8	6
Укупно	10	84	76	17	37
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	9	24	7	17
Женски	2	3	4	15	73
Укупно	2	12	28	22	90
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	10	0	0	2
Женски	5	1	0	1
Укупно	15	1	0	3