Кораћица

Кораћица је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Простире на се источним падинама планине Космај. Према попису из 2011. било је 1989 становника. На територији Кораћице се налази манастир Павловац.

Кораћица
Манастир Павловац
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Младеновац
Становништво
— 2011.	1989
Географске карактеристике
Координате	44° 27′ 02″ С; 20° 37′ 08″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	235
Кораћица Кораћица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11415
Позивни број	011
Регистарска ознака

Историја

Кораћица се налази западно од Младеновца. Кораћица је старо насеље. У Павловцу, једном од данашњих крајева Кораћице, и данас постоје развалине средњовековне цркве Павловца, која је свакако задужбина деспота Стевана. У Павловцу је 21. новембра 1425. године деспот Стефан Лазаревић писао писмо дубровачком кнезу. Свакако да је ово доба овде поред цркве постојало насеље, а вероватно да је деспот Стеван ту имао ловачки замак, јер је познато да је он често долазио у Космај да лови. Почетком 18. века, за време аустријске владавине, помиње се у грочанском дистрикту насељено место . Године 1735. помиње „“ и у њој „ Павловци кнет петко“ Касније се, за време Кочине Крајине, Павловац више не помиње као насеље него Кораћица. Говорећи о збегу у Космај Милован Видаковић помиње села Неменикуће, Кораћицу и Рогачу.
Предање вели да је ово село добило данашње име по томе, што су досељеници, упутивши се Космају, населили „у сам Корач.“ И данас се прича о чуми која је завладала у село пре Првог Устанка. Због тога се преселили у Благојевцу, североисточно од Кораћице, и у село су се тек касније вратили.

Почетком 19. века Кораћица је припадала Вићентијевој кнежини и имала је 1818. г. 60, а 822. г. 70 кућа. Године 1846. село је припадало космајском срезу и имало је 124 куће. По попису из 1921. године у селу има 427 кућа.

По предању, које се очувало, најстарије породице су дошле од Сјенице и Пештери. Потомци тих најстаријих досељеника јесу: Чулићи, Ђурићићи и Петковићи (сви данас имају и друга презимена). Стара породица из истих крајева су и Петровићи-Ћеримовићи чији је предак био кнез Вићентије, један од покретача Првог Устанка. Вићентије Петровић био је 1815. године оборкнез грочанске нахије. (подаци крајем 1921. године).^{[1] [2]}

Спомен плоча на Дому Здравља, посвећена војницима Краљевине Србије из Кораћице

Бројни становници Кораћице су учествовали у ратовима и на територији Кораћице постоје бројна спомен обележја посвећена томе.

Овде се налази Црква Силаска Светог духа у Кораћици.

Демографија

У насељу Кораћица живи 1590 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (41,1 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 614 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 2.478 1953. 2.426 1961. 2.260 1971. 2.023 1981. 1.928 1991. 1.878 1.848 2002. 1.924 1.984

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			1.888	98,12%
Црногорци			8	0,41%
Хрвати			3	0,15%
Роми			3	0,15%
Словенци			1	0,05%
Муслимани			1	0,05%
Македонци			1	0,05%
Горанци			1	0,05%
Југословени			1	0,05%
непознато			3	0,15%

Становништво према полу и старости^[5]

	м			ж
?	4			5
80+	16			29
75—79	23			46
70—74	57			61
65—69	73			76
60—64	65			61
55—59	46			55
50—54	77			84
45—49	84			81
40—44	66			55
35—39	58			49
30—34	62			66
25—29	54			44
20—24	65			64
15—19	67			66
10—14	44			42
5—9	61			48
0—4	34			36
Просек :	41,1			43,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 547 549 541 538 533 516 614

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 128 147 87 112 74 45 18 2 1 0 3,13

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	817	231	515	46	24	1
Женски	842	146	507	169	19	1
УКУПНО	1.659	377	1.022	215	43	2

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	422	131	0	3	157
Женски	274	78	0	0	72
УКУПНО	696	209	0	3	229
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	8	12	25	10	30
Женски	4	0	35	13	4
УКУПНО	12	12	60	23	34
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	6	14	5	16
Женски	1	8	6	7	37
УКУПНО	1	14	20	12	53
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	3
Женски	5	1	0	3
УКУПНО	7	1	0	6

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ кораћичке општине Бр. 1429.
2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници чиме се бавили мештани
3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

• Извор: Монографија Подунавске области 1812—1927, објављено (1927. г.) „Напредак Панчево,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји, Марина (Беч, 1999. г.).

Летопис период 1812—2009. године. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

• Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине »Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()
• Манастир Павловац