Костур (град)
Град у Грчкој, Западна Македонија From Wikipedia, the free encyclopedia
Костур (грч. — Касторија) је седиште Костурског округа, на западу периферије Западна Македонија. Смештен је на полуострву истоименог језера. По попису из 2021. године број становника у граду је био 12.548.
| Костур Καστοριά | |
|---|---|
 Панорама Костура | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Западна Македонија |
| Округ | Костур |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 12.548 |
| — густина | 218,99 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 31′ С; 21° 16′ И |
| Временска зона | (), лети () |
| Апс. висина | 702 m |
| Површина | 57,3 km2 |
  Костур Костур на карти Грчке | |
| Поштански број | 52100 |
| Регистарска ознака | |
Постоји више претпоставки о настанку имена града.
Град Костур се налази у западном делу историјске покрајине Егејска Македонија, на обали Костурског језера на знатној надморској висини (700 м). Град има несвакидашњи положај на земљоузу између полуострва у језеру и копна. Западно од града уздижу се Грамос планине кречњачког карактера из састава ланца Пинда.
Клима у Костуру је због надморске висине града (700 м) и затворености овог подручја континетнална, за коју су особене изузетно жарка лета и хладније и кишовите зиме са не баш тако ретким снегом.
Почетак историје Костура везује се за долазак Римљана у ове крајеве 200. п. н. е. У доба Византије град је био познат као Јустинијанополис. Овај град тешко је страдао током 13. века у борбама Византије и Епирске деспотовине, да би на крају био и под Србијом за време владавине Уроша V (1331-80. ).
Костурско подручје је пало под отоманску власт 1385. године и остало следећих 5 векова. Током овог периода град и околина су изгубили грчку особеност - у граду су живели Турци и Јевреји, а у околним селима највише Словени. Прадеда Скендербега Константин Кастриот је владао и Костуром и по неким тврдњама се зато и презивају Касториоти или касније Кастриоти, од Кастрорије, Костура. Пјетро Кјара и српски летописац Троношки тврде да се Кастриоте тако зову због града Костура, Касторије. Кјара наводи да је видео испод портрета Скендербега у Фиренци натпис Касториота, а не Кастриота.[1]
У месту је било Срба због чије деце је радила српска народна школа од 1864. године, али је након престанка рада њен рад дефинитивно стао.[2] Помиње се у месту 1899. године српска књижарница у којој се могао купити српски календар "Голуб", који је издавала штампарија А. Зелића синови у Цариграду.[3] Спиридон Гопчевић наводи податак да су сва села поред обала костурског језера насељена Србима. Они за себе кажу да су Бугари (под утицајем бугарске пропаганде) али за разлику од Бугара славе крсне славе, кажу ја, а не аз и немају члана, граматика за костурско наречје је иста као за српски књижевни језик. Користили су гласове ћ, ђ, џ, љ, њ.[4]
Тек од 1912. године град припада савременој Грчкој. После Првог светског рата и Грчко-турског рата исељено је турско становништво. Током Другог светског рата у логорима нестало је јеврејско, да би током Грчког грађанског рата била и исељена и већина Словенима. Тако је овај некада етнички и верски мешовит град постао претежно грчки. Последњих деценија град је осавремењен, али је и поред тога остао место ван главних токова живота у Грчкој, што је условило исељавање становништва, нарочито из околних села.
Костур данас има око 20.000 становника у граду и околини. Становништво су углавном етнички Грци, мада још постоји омања словенска мањина, без икаквих националних права. Кретање становништва по годинама било је следеће:
Кретање броја становника у општини по пописима:
Кожарска индустрија још је веома важна у привреди Костура. Сајам коже је познат и изван граница државе. Са тим у вези сеоско подручје је највише окренуто сточарству.
Костур има и локални Аеродром „Аристотел“, преко којег се одвија веза са Атином.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
