Ликер је слатко алкохолно пиће често обогаћено укусом воћа, трава, зачина, сјемена, или неких других извора укуса. Ријеч ликер потиче од латинске ријечи што значи отопити, а мисли се на отапање твари које ликеру дају укус. Ликери су већином изузетно слатки, те имају висок постотак алкохола (између 15% и 40%), што их убраја у категорију жестоких алкохолних пића. Примјери ликера: Халф, Јегермајстер, Крушковац, Ораховац и Пелинковац.
У Сједињеним Државама и Канади, где се жестока пића често називају „“ (/ˈlɪkər/), често постоји забуна у разликовању ликера и жестоких пића, због многих различитих врста алкохолних пића која су данас доступна (нпр. ароматизована вотка). Ликери генерално садрже нижи садржај алкохола (15–30% ) од жестоких алкохолних пића[12] и имају мешавину заслађивача, док неки могу да имају и до 55%.[13]
Француска реч ликер потиче од латинске речи liquifacere, што значи „растворити се“.[14][15]
У неким деловима Сједињених Држава и Канаде, ликери се називају кордијалима или шнапсом.[16][17] Ово може да изазове забуну, јер је у Уједињеном Краљевствукордијал односи на безалкохолни концентровани воћни сируп, обично разблажен по укусу и конзумиран као негазирано безалкохолно пиће.[18] Шнапс се, с друге стране, може односити на било које дестиловано пиће у Немачкој и аквавит у скандинавским земљама.[19]
У Сједињеним Државама и Канади, где се жестока пића често називају „ликвором“, често постоји забуна у разликовању ликера и ликвора, због многих различитих врста ароматизованих жестоких пића која су данас доступна (нпр. ароматизована вотка). Ликери генерално садрже нижи садржај алкохола (15–30% ABV) од жестоких алкохолних пића[12] и имају мешавину заслађивача, док неки могу да имају ABV и до 55%.[13]
Канада
Према прописима о храни и лековима (C.R.C., c. 870), ликери се производе мешањем алкохола са биљним материјалом.[20] Ови материјали укључују сокове или екстракте из воћа, цвећа, лишћа или других биљних материјала.[20] Екстракти се добијају намакањем, филтрирањем или омекшавањем биљних супстанци. Заслађивач се може додати у количини која је најмање 2,5 одсто готовог ликера. Проценат алкохола треба да буде најмање 23%.[20] Такође може да садржи природне или вештачке ароме и боје[20]
Европска унија
Директива Европске уније о жестоким пићима даје смернице које се примењују на све ликере.[21] Као такав, ликер мора да
бити направљен коришћењем неутралног алкохола од житарица и/или дестилата пољопривредног порекла,
бити зачињен природним аромама или онима које су идентичне са природним, и
бити означен садржајем алкохола и списком свих садржаних боја за храну.
Сједињене Државе
Биро за порезе и трговину на алкохол и дуван регулише ликере слично као у Канади. Ликери (а такође и жестока пића) се дефинишу као производи настали мешањем или редестилацијом дестилованих алкохолних пића са воћем, биљним производима, природним аромама, екстрактима или заслађивачима. Ови адитиви се морају додати у количини не мањој од 2,5% масе финалног производа.[22]
Неки ликери се припремају инфузијом одређеног дрвета, воћа или цвећа у води или алкохолу и додавањем шећера или других предмета. Други се дестилују од ароматичних или зачинских средстава.
Ликери од аниса и ракија од аниса имају својство да се претварају из провидног у мутно стање када се додају води: уље аниса остаје у раствору у присуству високе концентрације алкохола, али се издваја када се концентрација алкохола смањи; ово је познато као узоу ефекат.[23]
Коктели
Ликери се понекад мешају у коктеле да би им дали укус.[24] Додавањем ликера у коктел, може се променити укус и изглед коктела. Док су неки ликери обојени и дизајнирани тако да коктел искаче у боји, други су прозрачни што спрећава да ликер преузме боју основног жестоког пића или гарниша.[25]
Слојевита пића
Слојевита пића се праве плутањем ликера различитих боја у одвојеним слојевима. Сваки ликер се полако сипа у чашу преко задње стране кашике или низ стаклену шипку, тако да течности различите густине остају непомешане, стварајући пругасти ефекат.[26]
Sanchez-Dominguez, M.; Rodriguez-Abreu, C. (2016). Nanocolloids: A Meeting Point for Scientists and Technologists. Elsevier Science. стр.369. ISBN978-0-12-801758-6. Приступљено 2. 8. 2018. „O/W and W/O nano-emulsions can also be formed without a surfactant by self-emulsification, using the so-called Ouzo effect. The major components of Ouzo (a Greek drink) are trans-anethole, ethanol, and water. Anethole is almost insoluble ...”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Burns, Walter. "The ultimate cocktail encyclopedia". San Diego, CA: Thunder Bay Press, 2014.
Love Food Editors. "The art of mixology: Classic cocktails and curious concoctions". Bath: Parragon Books, 2015.
Polinsky, Simon. "The complete encyclopedia of cocktails: Cocktails old and new, with and without alcohol". Netherlands: Rebo International, 2003.
Regan, Mardee Haidin. "The bartender's best friend: A complete guide to cocktails, martinis, and mixed drinks". Hoboken, NJ: John Wiley & Sons, 2003.
Thomas, Jerry. "How to mix drinks, or, The bon vivant's companion". London: Hesperus, 2012.
Harold J. Grossman and Harriet Lembeck, Grossman's Guide to Wines, Beers and Spirits (6th edition). Charles Scribner's Sons, New York, pp.377–8. 1977.0-684-15033-6.
Jean Pierre Lantaz, Bénédictine, d'un alambic à cinq continents, éditions Bertout 1991.
Stéphane Nappez, Le palais Bénédictine, éditions PTC 2005
Artforum International. Artforum International Magazine. 1999. Приступљено 28. 11. 2012. „The Jägermeister logo, a stag with a cross between its horns, is the symbol of St. Hubert, the patron saint of dogs and hunters. According to the legend, while hunting in the forest Hubert encountered a stag with a glowing crucifix hovering between...”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Difford, Simon (септембар 2007). Cocktails: Over 2250 Cocktails. diffordsguide. стр.388. ISBN9780955627606. Приступљено 28. 11. 2012. „The logo has a deer with a cross between its antlers, recalling a vision in the life of St Hubert, the patron saint of hunters.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
British Archaeological Association (1878). The Archaeological journal. Longman, Brown, Green, and Longman. стр.281. Приступљено 28. 11. 2012. „Hubert and Eustace are very similar, though the period of their conversions was nearly 600 years apart. Both saints were of noble birth and passionately devoted to the chase, and both were converted by an encounter with a milk white stag, bearing a crucifix between its horns.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
College Weekend. BJ Klein. октобар 2010. стр.66. ISBN9780557711697. Приступљено 28. 11. 2012. „The Jägermeister logo, which shows the head of a stag with a glowing cross between its antlers, is a reference to the stories of Saint Hubertus and Saint Eustace.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)