Малајски језик спада у аустронежанске језике заједно са малгашким, тагалогом и многим другим језицима у југоисточној Азији и на Пацифику. Етикета малајски језик заправо обухвата неколико говора који су међусобно блиски. Најближи сродници малајског језика су минангкабау и јавански језик. Индонежански језик је стандардизована форма малајског језика са североисточне Суматре.
Малајски језик је аглутинативан. Постоје три главна начина стварања нових речи: афиксација, прављење сложеница и редупликација. Не познаје категорије рода и броја.
Малајски историјски лингвисти се слажу око вероватноће да се малајска постојбина налази у западном Борнеу.[9] Језичка форма позната као прото-малајски се говорила на Борнеу најмање до 1000. године пре нове ере и била је, како се тврди, језик предака свих наредних малајских језика. Његов предак, протомалајо-полинежански, потомак прото-аустронезијског језика, почео је да се распада најмање 2000. године пре нове ере, вероватно као резултат експанзије аустронезијских народа ка југу у поморску југоисточну Азију са острва Тајван.[10]
Главни чланак: Историја малајског језика
Историја малајског језика може се поделити на пет периода: старомалајски, прелазни период, класични малајски, касномодерни малајски и савремени малајски. Верује се да је старомалајски стварни предак класичног малајског.[12]
Старомалајски је био под утицајем санскрита, класичног језика Индије. Санскритске позајмљене речи могу се наћи у старомалајском речнику. Најранији познати камени натпис на старомалајском језику пронађен је на Суматри, у Индонезији, написан варијантом палавскегрантске абецеде[13] и датиран је на 1. мај 683. Познат као натпис Кедукан Букит, открио га је Холанђанин М. Батенбург 29. новембра 1920. у Кедукан Букиту, јужна Суматра, на обалама Татанга, притоке реке Муси. То је мали камен величине 45 са 80 cm (18 са 31 инча).
Други доказ је закон Танџунг Тана у пост-палавском писму.[14] Овај предисламски правни текст из 14. века настао је у Адитјавармановој ери (1345–1377) Дармасраје, хинду-будистичког краљевства које је настало након завршетка владавине Сривиџајана на Суматри. Закони су били за народ Минангкабау, који и данас живи у висоравни Суматре у Индонезији.
Малајски језик је ушао у широку употребу као лингва франка у региону током ере Малачког султаната (1402–1511). То је био период када се малајски језик брзо развијао под утицајем исламске књижевности. Развој је променио природу језика уз масовну инфузију арапског, тамилског и санскритског речника, названог класични малајски. Под Малачким султанатом језик је еволуирао у облик препознатљив говорницима савременог малајског. Када је двор прешао на успостављање Џохорског султаната, наставио је да користи класични језик; толико је постао повезан са холандским Ријауом и британским Џохором да се често претпоставља да је малајски са Ријауа близак класичном језику. Међутим, не постоји блиска веза између малачког малајског како се користи на Ријауу и народног језика Ријауа.[15]
Међу најстаријим сачуваним писмима написаним на малајском су писма султана Абу Хајата из Терната, Молучка острва у данашњој Индонезији, датирана око 1521–1522. Текст је упућен краљу Португалије, након контакта са португалским истраживачем Франсиском Сераом.[16] Слова показују знак стране употребе; Тернатејци су користили (и још увек користе) неповезани тернатски језик, један од западнопапуанских језика, као свој матерњи језик. Малајски се користио искључиво као лингва франка за међуетничку комуникацију.[16]
Dahlan, H. Abdullah Zaini. Kitabati, Practical Methods for Learning to Read & Write Pegon (Kitabati, Metode Praktis Belajar Membaca & Menulis Pegon). Zaini Press. Accessed April 19, 2023. https://ia903106.us.archive.org/22/items/etaoin/Kitabati.pdf.
Uli, Kozok (10. 3. 2012). „How many people speak Indonesian”. University of Hawaii at Manoa. Приступљено 20. 10. 2012. „James T. Collins (Bahasa Sanskerta dan Bahasa Melayu, Jakarta: KPG 2009) gives a conservative estimate of approximately 200 million, and a maximum estimate of 250 million speakers of Malay (Collins 2009, p. 17).”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Adelaar, K. Alexander (2004). „Where does Malay come from? Twenty years of discussions about homeland, migrations and classifications”. Bijdragen tot de Taal-, Land- en Volkenkunde. 160 (1): 1—30. JSTOR27868100. doi:10.1163/22134379-90003733.
B., C. O. (1939). „Corrigenda and Addenda: A Chinese Vocabulary of Malacca Malay Words and Phrases Collected between A.D. 1403 and 1511 (?)”. Bulletin of the School of Oriental Studies, University of London. 10 (1). JSTOR607921.
Edwards, E. D.; Blagden, C. O. (1931). „A Chinese Vocabulary of Malacca Malay Words and Phrases Collected between A. D. 1403 and 1511 (?)”. Bulletin of the School of Oriental Studies, University of London. 6 (3): 715—749. JSTOR607205. S2CID129174700. doi:10.1017/S0041977X00093204.
Mohamed Pitchay Gani, Mohamed Abdul Aziz (2004), E-Kultur dan evolusi bahasa Melayu di Singapura (Master Thesis), National Institute of Education, Nanyang Technological University
Morrison, George Ernest (1975), „The Early Cham Language and Its Relation to Malay”, Journal of the Malaysian Branch of the Royal Asiatic Society, 48
Noriah, Mohamed (1999), Sejarah Sosiolinguistik Bahasa Melayu Lama, Penerbit Universiti Sains Malaysia, ISBN983-861-184-0
Ooi, Keat Gin (2008), Historical Dictionary of Malaysia, The Scarecrow Press, Inc., ISBN978-0-8108-5955-5
Thurgood, Graham (1999), From Ancient Cham to Modern Dialects: Two Thousand Years of Language Contact and Change, University of Hawaii Press, ISBN978-0-8248-2131-9
Blust, Robert (1977). „The Proto-Austronesian pronouns and Austronesian subgrouping: a preliminary report”. Working Papers in Linguistics. Honolulu: Department of Linguistics, University of Hawaii. 9 (2): 1—15.
Blust, Robert (1985). „The Austronesian Homeland: A Linguistic Perspective”. Asian Perspectives. 26: 46—67.
Blust, Robert (1999). „Subgrouping, circularity and extinction: some issues in Austronesian comparative linguistics”. Ур.: Zeitoun, E.; Li, P.J.K. Selected papers from the Eighth International Conference on Austronesian Linguistics. Taipei: Academia Sinica. стр.31—94.
Blust, Robert (2014). „Some Recent Proposals Concerning the Classification of the Austronesian Languages”. Oceanic Linguistics. 53 (2): 300—391. S2CID144931249. doi:10.1353/ol.2014.0025.
Comrie, Bernard (2001). „Languages of the world”. Ур.: Aronoff, Mark; Rees-Miller, Janie. The Handbook of Linguistics. Languages of the world. Oxford: Blackwell. стр.19—42. ISBN1-4051-0252-7.
Crowley, Terry (2009). „Austronesian languages”. Ур.: Brown, Keith; Ogilvie, Sarah. Concise Encyclopaedia of Languages of the World. Oxford: Elsevier. стр.96—105.
Dahl, Otto Christian (1973). Proto-Austronesian. Lund: Skandinavian Institute of Asian Studies.
Dyen, Isidore (1965). „A Lexicostatistical classification of the Austronesian languages”. International Journal of American Linguistics (Memoir 19).
Fox, James J. (19—20. 8. 2004). Current Developments in Comparative Austronesian Studies(PDF). Symposium Austronesia Pascasarjana Linguististik dan Kajian Budaya. Universitas Udayana, Bali. Архивирано из оригинала(PDF) 12. 10. 2006. г. Приступљено 10. 8. 2006.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Fuller, Peter (2002). „Reading the Full Picture”. Asia Pacific Research. Canberra, Australia: Research School of Pacific and Asian Studies. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 28. 7. 2005.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Li, Paul Jen-kuei (2008). „Time perspective of Formosan Aborigines”. Ур.: Sanchez-Mazas, Alicia; Blench, Roger; Ross, Malcolm D.; Peiros, Ilia; Lin, Marie. Past human migrations in East Asia: matching archaeology, linguistics and genetics. London: Routledge. стр.211—218.
Ostapirat, Weera (2005). „Kra–Dai and Austronesian: Notes on phonological correspondences and vocabulary distribution”. Ур.: Laurent, Sagart; Blench, Roger; Sanchez-Mazas, Alicia. The Peopling of East Asia: Putting Together Archaeology, Linguistics and Genetics. London: Routledge Curzon. стр.107—131.
Peiros, Ilia (2004). Austronesian: What linguists know and what they believe they know. The workshop on Human migrations in continental East Asia and Taiwan. Geneva.
Ross, Malcolm (2009). „Proto Austronesian verbal morphology: a reappraisal”. Ур.: Adelaar, K. Alexander; Pawley, Andrew. Austronesian Historical Linguistics and Culture History: A Festschrift for Robert Blust. Canberra: Pacific Linguistics. стр.295—326.
Ross, John (2002). „Final words: research themes in the history and typology of western Austronesian languages”. Ур.: Wouk, Fay; Malcolm, Ross. The history and typology of Western Austronesian voice systems. Canberra: Pacific Linguistics. стр.451—474.
Sagart, Laurent (2005). „Sino-Tibeto-Austronesian: An updated and improved argument”. Ур.: Blench, Roger; Sanchez-Mazas, Alicia. The Peopling of East Asia: Putting Together Archaeology, Linguistics and Genetics. London: Routledge Curzon. стр.161—176. ISBN978-0-415-32242-3.
Thurgood, Graham (1999). From Ancient Cham to Modern Dialects. Two Thousand Years of Language Contact and Change. Oceanic Linguistics Special Publications No. 28. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN0-8248-2131-9.
Wouk, Fay; Ross, Malcolm, ур. (2002). The history and typology of western Austronesian voice systems. Pacific Linguistics. Canberra: Australian National University.