Мађарска окупација Југославије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мађарска окупација Југославије се односи на окупацију, а затим анексију области Бачка, Барања, Међимурја и Прекомурја током Другог светског рата на територији окупиране Краљевине Југославије.
Неки од наведених извора у овом чланку можда нису поуздани. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: poetski uzleti/neenciklopedijski stil; vrlo verovatno kršenje autorskog prava kopiranjem teksta iz drugih izvora. (август 2013) |
Ове територије су прије ослобођења биле под контролом Угарске, а у састав Југославије ушле су Тријанонским споразумом након завршетка Првог светског рата. Те области су данас подељене у неколико држава: Бачка је сада део Србије, Барања и Међимурје су сада део Хрватске, а Прекомурје је део Словеније. Окупација је почела 11. априла 1941. године када је 80.000 мађарских војника прешло југословенску границу као знак подршке немачкој инвазији Југославије која је отпочела пет дана раније. Отпор мађарским снагама је пружила Југословенска војска, али је њена одбрана брзо била срушена. Мађарским снагама су посредно помагали месни Фолксдојчери, немачка мањина, која је имала формирану милицију и разоружала је око 90.000 југословенских војника. Упркос спорадичном отпору, мађарске снаге су убиле много цивила током ових почетних операција, укључујући и неке фолксдојчере. Влада (новоформирана осовинске марионетске државе Независне Државе Хрватске) накнадно се сагласила са мађарском анексијом области Међумурје, што је узнемирило хрватско становништво у тој области.
Окупационе власти су одмах класификовале становништво Бачке и Барање на оно које је живело у том областима док су оне још биле под Угарском влашћу 1920. године и, на углавном, српске досељенике који су у то подручје стигли од када су те области део Југославије. Затим су отпочели са притварањем месних Срба у сабирне логоре и затим их пребацивајући у Хрватску, Црну Гору и Србију. На крају је десетина хиљада Срба депортовано из окупираних територија. Уследило је спровођење мађаризације политичког, друштвеног и привредног живота окупираних територија, што је укључивало поновно досељивање Мађара и Секеља из других делова Мађарске. „Мађаризација” се није односила на Фолксдојчере, који су имали посебан статус под мађарском влашћу, док су у Прекомурју мађарске власти биле попустљиве према Словенцима.
Мањи оружани отпор мађарској окупацији почео је у другој половини 1941. године и на њега су мађарске власти одговориле преким мерама, које су укључивале убиства, прогон и заточеништво. Побуне су углавном биле концентрисане у српском подручју јужне Бачке у региону Шајкашка, у коме су су мађарска снаге светиле своје губитке. Августа 1941. цивилна управа је преузела власт над „Јужним земљама” (мађ. ) и оне су формално анектиране у децембру. Јануара 1942. мађарска милиција је извршила рације током који је убијено преко 3.300 људи, претежно Срба и Јевреја.
Марта 1944. године, када је Мађарска влада схватила да је пред губитком рата, отпочела је преговоре са Савезницима, Њемачка је преузела управу над земљом, укључујући анектиране територије, током операције Маргарет I. Уследило је сакупљање и превоз осталих Јевреја на окупараним територијама у логоре смрти, што је довело до смрти 85% Јевреја из окупираних територија. Пред повлачење немачких снага са Балкана, уочи напредовања совјетске Црвене армије, Немци су евакуисали 60.000—70.000 Фолксдојчера из Бачке и Барање у Аустрију. Бачка и Барања су враћене под југословенску управу крајем 1944. године када је Црвена армија истерала немачке снаге из земље. Међимурје и Прекомурје су остали под окупацијом све до последње недеље рата.