архитекта From Wikipedia, the free encyclopedia
Милан М. Лојаница (Београд, 8. јануар 1939 — Београд, 23. јул 2024) био је југословенски и српски архитекта и урбаниста, професор универзитета и академик.[1][2]
Милан Лојаница | |
---|---|
Датум рођења | 8. јануар 1939. |
Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 23. јул 2024. (85 год.) |
Место смрти | Београд, Србија |
Рођен је 8. јануара 1939. године у Београду, од оца Милоша и мајке Наде, рођ. Миливојевић. После завршетка гимназије у Београду 1957. године уписао се на Архитектонски факултет Универзитета у Београду, где је дипломирао 1962. године. Од 1963. године ради у Институту за архитектуру и урбанизам СР Србије. На Архитектонском факултету у Београду биран за асистента 1965, доцента 1975, за ванредног професора 1979, а редовног професора 1988. године.
У оквиру професионалне, стручно-уметничке и научно-наставне делатности обављао је бројне дужности и функције. Његово најзначајније ангажовање везано је за универзитетску наставу, где је у својству шефа катедре, продекана за наставу и руководиоца програма последипломских студија обављао ове функције у више мандата. Осим на Архитектонском факултету у Београду, држао је предавања, изложбе и гостовања и на другим универзитетима, као и на бројним конгресима и семинарима у земљи и иностранству. Био је члан више професионалних стручних друштвених асоцијација, међу којима је и члан Већа велике награде Савеза архитеката Србије и члан Српске академије архитеката. Био је редовни члан Академије инжењерских наука Србије од 2004. године, као и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ) од 2009. год. све до своје смрти.
Син Владимир Лојаница такође је веома успешан и награђиван архитекта, као и његов унук Марко Лојаница.[3]
Добитник је више јавних стручних, друштвених и иностраних признања, међу којима су две Октобарске награде Београда, Велика награда Савеза архитеката Србије, Награда Врховног савета града Варшаве, Награда студената Београдског универзитета и бројне највише награде у интернационалним, националним и регионалним селекцијама на професионалним конкурсима за архитектонско-урбанистичка решења у земљи и иностранству.[2]
Тежиште стручно-уметничког, научног и образовног рада и делатности проф. Лојанице је у области теорије и праксе архитектонско-урбанистичког пројекотвања. Аутор је више од двадесет изведених пројеката и пројеката чија је реализација у току, а међу којима је више појединачних објеката, пројеката великих нових градских целина и сложенијих реконструкција у оквиру градских централних зона у историјском језгру Београда, Новог Сада, Љубљане, Загреба, Осијека, Требиња, Ваљева, Панчева и др. Тематски оквир задатака обухвата програме од становања и делатности до пословања, трговине, културе, спорта и рекреације.
Осим самосталних радова у овој области, најчешће је првопотписани аутор у мањим или већим тимовима и носилац основних концепција дела. У склопу наведених тема, поред реализација и пројеката налази се и више од четрдесет пројеката на јавним конкурсима за архитектонско-урбанистичка решења са преко двадесет освојених највиших награда и признања. Упоредо са пројектантским радом бави се истраживањима у области теорије архитектуре и наставе. У овој области има преко педесет штампаних радова, у оквиру чега три монографске студије, четири стручне публикације о темама пројеката, многе реферате на стручним и научним скуповима, радове објављене у стручним гласилима у Србији и иностранству, као и наставне материјале везане за програме редовних и последипломских студија архитектуре.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.