Остојићево (Чока)

За другу употребу, погледајте страницу Остојићево.

Остојићево (мађ. ) је насеље у општини Чока, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2324 становника.

Остојићево
Православна Црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Општина	Чока
Становништво
— 2011.	2.324
— густина	36/
Географске карактеристике
Координате	45° 53′ 18″ С; 20° 09′ 57″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	88
Површина	63,6 2
Остојићево Остојићево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23326
Позивни број	023
Регистарска ознака

Историја

Остојићево је једно од најстаријих места на северу Војводине. Од давнина су се овде мештани бавили риболовом, а потом и земљорадњом.

Прво писано помињање села, под именом Рашан Св. Никола (мађ. ) потиче из 1280. године. У времену Османлијске управе бива напуштено, 1582. године је забележено да у њему обитава само петоро пастира Срба. Насеље поново оживљава тек у 17. веку, а 1779. године се припаја Торонталској жупанији. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Тиса Сент Миклош" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.^[1] Године 1797. у месту су пописана три православна свештеника. Били су то пароси, поп Јаков Максимовић (рукоп. 1763), поп Лазар Станковић (1790) и ђакон Василије Димитријевић - који је и сеоски учитељ.^[2]

По последњем аустроугарском попису из 1910. године насеље је имало 3530 становника, од чега 38,9% Мађара, 38,4% Срба, 15,3% Немаца и 7,4% осталих етницитета (Пољака, Словака, Хрвата и других).

Своје садашње име је добило 1947. године, по Тихомиру Остојићу, књижевнику и угледном члану и званичнику Матице српске, родом из овог места.

Ранији назив места је био (у преводу Потиски Свети Никола).

Од значајнијих објеката грађевинског и културног наслеђа истиче се Српска православна црква Св. Николе завршена 1833. године, и католичка црква Св. Јосипа подигнута 1907. године.^[3]

Познати житељи Остојићева

• Тихомир Остојић, историчар^[4]
• Паја Крајчо, спортиста и спортски радник^[4]
• Бранислав Букуров, српски географ и академик САНУ

Демографија

У насељу Остојићево живи 2298 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (39,6 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 1048 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Католичка Црква

График промене броја становника током 20. века

Демографија[5] Година Становника 1948. 4.105 1953. 4.265 1961. 4.024 1971. 3.678 1981. 3.395 1991. 3.040 3.007 2002. 2.844 2.877

Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби			1.597	56,15%
Мађари			754	26,51%
Словаци			181	6,36%
Роми			82	2,88%
Југословени			42	1,47%
Хрвати			22	0,77%
Словенци			2	0,07%
Муслимани			2	0,07%
Македонци			2	0,07%
Чеси			1	0,03%
Црногорци			1	0,03%
Русини			1	0,03%
Румуни			1	0,03%
Немци			1	0,03%
непознато			9	0,31%

Становништво према полу и старости^[7]

	м			ж
?	0			0
80+	25			39
75—79	27			70
70—74	59			101
65—69	84			104
60—64	82			104
55—59	87			72
50—54	119			106
45—49	120			113
40—44	96			97
35—39	130			89
30—34	80			80
25—29	92			73
20—24	88			87
15—19	104			76
10—14	84			95
5—9	66			71
0—4	64			60
Просек :	39,6			43,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 1.059 1.168 1.201 1.182 1.164 1.108 1.048

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 251 280 205 200 70 32 7 0 3 0 2,71

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.193	384	697	71	41	0
Женски	1.211	189	700	290	31	1
УКУПНО	2.404	573	1.397	361	72	1

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	620	289	3	0	158
Женски	393	195	0	0	96
УКУПНО	1.013	484	3	0	254
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	11	32	29	11	30
Женски	1	2	31	0	2
УКУПНО	12	34	60	11	32
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	8	21	5	9
Женски	6	1	6	20	30
УКУПНО	9	9	27	25	39
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	0	0	3
Женски	2	0	0	1
УКУПНО	10	0	0	4

Становништво по делатностима које обавља

Галерија

• 
  Православна црква у селу
• 
  Словачка евангеличка црква
• 
  Словачка евангеличка црква
• 
  Ентеријер словачке евангеличке цркве

Види још

• Велика хумка Остојићево
• Пресечена хумка Остојићево

Референце

1. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
2. "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
3. Северни деканат — Зрењанинска бискупија
4. Остојићево: „Познати житељи Остојићева“, приступ 3.10.2016.
5. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
6. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
7. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()
• Физичка активност и друштвени статус: студија случаја моришке некрополе у Остојићеву, докторска дисертација (2015)