Отаџбински фронт (Аустрија)
Политичка партија у Аустрији (1933-1938) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Отаџбински фронт ( ) била је десничарска, конзервативна, националистичка и корпоративна владајућа политичка организација Савезне Државе Аустрије. Тврдили су да су били нестраначки покрет са јединим циљем да уједине све народе Аустрије, превазилазећи политичке и друштвене поделе.[1] Отаџбински фронт је основао 20. маја 1933. хришћанско-социјалистички канцелар Енгелберт Долфус, и то као једину законски дозвољену странку у земљи. Отаџбински фронт је организован по узору на италијански фашизам, осим што је Отаџбински фронт био у потпуности усклађен са Католичком црквом и није заступао никакву расну идеологију, као што је то касније чинио италијански фашизам. Заговарао је аустријски национализам и независност од Немачке на основу заштите католичког верског идентитета Аустрије од онога што су сматрали немачком државом којом доминирају протестанти.[2]
Отаџбински фронт Vaterländische Front | |
---|---|
Вођа | Енгелберт Долфус |
Основана | 20. мај 1933. |
Распуштена | 13. март 1938. |
Претходник | Хришћанска социјална партија, Ландбунд, Хајмвер |
Седиште | Беч Аустрија |
Омладински огранак | Млади Аустријанци (Österreichisches Jungvolk) |
Број чланова | 3,000,000 (1937) |
Идеологија | Аустријски Конзервативизам, Аустријски Национализам, Десни Популизам, Политички Католицизам, Клерофашизам. |
Боје | Црвена Зелена Бела |
Застава странке | |
Остале заставе: |
Отаџбински фронт, који је био снажно повезан са аустријским католичким свештенством, апсорбовао је Долфусову Хришћанско-социјалну партију, аграрни Ландбунд и десничарску паравојну организиацију Хејмвер, који су сви били против марксизма, лесе-фер капитализма и либералне демократије. Долфус је успоставио ауторитарни и корпоративни режим. Тада је Савезна Држава Аустрија на немачком језику означена као Штендештат ( - „корпоративна држава“). Отаџбински фронт је промовисао овај облик владавине и друштва по угледу на католички друштвени светоназор Папе Пија XI из 1931. године (Quadragesimo anno).[3][4] Фронт је забрањивао и прогонио све своје политичке противнике, укључујући комунисте, социјалдемократе — који су се борили против њега у кратком грађанском рату у фебруару 1934. Прогонили су и аустријске нацисте који су се залагали да се Аустрија придружи Немачкој.[5] Канцелара Долфуса убили су нацисти у јулу 1934. На месту вође Отаџбинског фронта и на месту канцелара Аустрије постављен је Курт Шушниг. Шушниг је владао све док га ојачани нацисти нису натерали да поднесе оставку 11. марта 1938. Аустрију је следећег дана анектирала нацистичка Немачка.
Отаџбински фронт је одржавао културну и рекреативну организацију, под називом „Нови живот“ ( ), сличну немачкој Снага кроз радост ( ).[6] Отаџбински фронт је у свом савезу укључио и „Савез војника јеврејског фронта“ ( ), која је била највећа од неколико јеврејских одбрамбених паравојних јединица активних у Аустрији у то време.[7]
Улога Отаџбинског фронта била је спорна тачка у послератној аустријској историографији. Док многи историчари сматрају да је он експонент аустријске и католичко-клерикалне варијанте фашизма – назване „аустрофашизам“ – и чине га одговорним за неуспех либералне демократије у Аустрији, конзервативни аутори истичу заслуге Отаџбинског фронта у одбрани аустријске независности и опозиције нацизму.[8]