Конзервативизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Конзервативизам је одређено стање духа, начин мишљења о човеку и друштву који је усредсређен на чување постојећег политичког, друштвеног и економског поретка. То је став појединца и група, које се противе променама постојећег стања. Данас се израз користи у различитим значењима, па се говори о политичком, културном, верском и језичком конзервативизму. Конзервативизмом се назива и посебна политичка тактика и метода деловања која подупире , равнотежу, помирљивост и компромис, те оклевање према променама. То се значење уврежило и у обичном говору, па се под конзервативизмом мисли на све што је суздржано, опрезно, скептично и ненаклоњено наглим променама.[1]
Као идеологија, конзервативизам се обликује током 19. века, у сукобу с либерализмом и социјализмом. За његово настајање пресудна је Француска револуција. Њен први и највећи критичар Едмунд Берк сматра се оцем модерног конзервативизма, а револуционарне идеје и политике трајан су предмет оспоравања конзервативаца. Израз конзервативизам скован је половином 19. века. Порекло има у латинској именици , која од краја средњег века улази у европске језике у значењу „очувати нешто од кварења или уништења". На прелазу између 18. и 19. века у енглеском се језику израз користи у политичком значењу очувања постојећег политичког поретка. У Француској је између 1818. и 1820. излазио лист , којег је уређивао романтичарски писац Франсоа Рене де Шатобријан, који је заступао идеју одбране старог поретка.[1]