Пиринеји
планински ланац у југозападној Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Пиринеји (франц. , шп. , оксит. , кат. , араг. , баск. ) су планински венац на југозападу Европе који чини природну границу између Француске и Шпаније. Они одвајају Пиринејско полуострво од Француске, а простиру се око 430 од Баскијског залива на Атлантском океану до рта Кап д Кре на Средоземном мору. Пиринеји достижу максималну висину од 3.404 m (11.168 ft) на врху Ането.[1]
Пиринеји | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Ндм. висина | 3.404 m |
Врх масива | Ането |
Координате | 42° 34′ 00″ С; 1° 56′ 00″ И |
Димензије | |
Дужина | 491 km |
Географија | |
Државе | Француска Андора Шпанија |
Топографска мапа | Pyrenees topographic map-en.svg |
Већим делом главни гребен чини француско-шпанску границу, са кнежевином Андором између њих. Највећи изузетак од овог правила је долина Вал д'Аран, која припада Шпанији иако лежи на северној страни гребена. Историјски гледано, круна Арагона и Краљевина Навара простирале су се са обе стране овог планинског ланца.[2][3] Друга мања орографска одступања укључују водопад Сердањ и шпанску енклаву – град Љивија.