From Wikipedia, the free encyclopedia
Тупољев АНТ-37/ДБ-2, (рус. ), је био совјетски двомоторни бомбардер дугог долета из периода 1930-их година. Пројектовао га је ОКБ 156 Тупољев (Опитни конструкциони биро - Тупољев) пројектант је био П. Сухој[1] и остао је само на прототипу.
Тупољев АНТ-37/ДБ-2 | ||
---|---|---|
Тупољев АНТ-37 | ||
Опште | ||
Намена | бомбардер дугог долета | |
Посада | 3 | |
Земља порекла | СССР | |
Произвођач | произвођач ОКБ Тупољев, конструктор П. Сухој | |
Први лет | 16. јуни 1935. | |
Статус | прототип | |
Први корисник | Аерофлот | |
Број примерака | 4 | |
Димензије | ||
Дужина | 15,00 | |
Размах крила | 31,00 | |
Висина | 5,20 | |
Површина крила | 84,9 | |
Маса | ||
Празан | 5.855 | |
Нормална полетна | 9.456 | |
Погон | ||
Клипно-елисни мотор | 2 x радијални мотор | |
Снага | 2 x 597 | |
Перформансе | ||
Брзина крстарења | 301 | |
Макс. брзина на | 342 | |
Долет | преко 5.000 | |
Плафон лета | 7.400 |
При крају 1933. године ОКБ 156 Тупољев (Опитни Конструкциони Биро - Тупољев) добио је захтев да конструише бомбардер дугог долета. Према том захтеву авион је требало да буде двомоторни авион да понесе наоружања око 1 , долет авиона 3.500 , максимална брзина 350 , практични плафон лета 3.500 и да користи полетно слетну стазу највеће дужине 300 . За пројектанта овог авиона је одређен Павел О. Сухој[1] који је до тада у ОКБ 156 Тупољеву радио на пројектима АНТ-25 и његовој војној варијанти АНТ-36/ДБ-1.
Користећи се искуством из претходна два пројекта Сухој се одлучио за авион смањеног распона крила (31,00) у односу на АНТ-25, потпуно метална конструкција трупа и крила и уградња два звездаста ваздухом хлађена мотора са 800 односно његове совјетске варијанте Микулин М-85. Паралелно са радом на пројекту почела је израда прототипа у радионицама ОКБ 156 Тупољев, авион је у деловима пренет на централни московски аеродром Ходинка и ту монтиран у току априла месеца 1934. године. Тестирање авиона је почео 16. јуна 1934. године пилот К. Попов је постигао брзину од 250 што је знатно испод очекиване. На другом пробном лету пробни пилот М. Громов је постигао брзину од 340 али је притом прототипу оштећен труп и авион је пао на срећу нико од два члана посаде није погинуо. Након овог инцидента извршена је потпуна реконструкција трупа авиона, труп је појачан без знатнијег повећања његове масе. Пробни лет овако реконструисаног авиона је обавио пробним пилотом М. Алексејевим 25. фебруара 1936. године, програм тестирања је трајао читаво пролеће 1934. године, постигнута крстарећа брзина је била 213 , али је долет авиона био знатно већи од планираног. У августу месецу 1936. године направљен је један непрекидан лет Москва-Омск-Москва у укупној дужини 4.995 . У следећој модификацији овог авиона са моторима Микулин М-86 снаге 950 и новим елисама са променљивим кораком, повећаним резервоарима за гориво постизани су долети између 7 и 8.000.[2][3]
Авион Тупољев АНТ-37/ДБ-2 је био двомоторни нискокрилни једнокрилни авион потпуно металне конструкције и увлачећим стајним трапом система трицикл. Две предње главне ноге стајног трапа су биле опремљене удвојеним точковима „близанцима“, и увлачила су се у простор носача мотора испод крила помоћу хидрауличних цилиндара а трећи не увлачећи ("клавирски") точак је био смештен на репу авиона. Труп авиона је био елипсастог попречног пресека. У утроби авиона било је простора за смештај пилотске и навигаторске кабине, обртне туреле за стрелца, као и простора за бомбе. Кљун авиона је био затупаст са стакленим предњим делом у коме је смештена кабина навигатора-нишанџије. Погонску снагу авиону је давало 2 мотора , ваздухом хлађени радијални (звездасти) мотори са 800 што је чинили укупно 1.600 . Мотори су се налазили на крилима. Сваки мотор је имао трокраку металну елису. Крила су имала трапезасти облик заобљен на врху, размах крила је био велики тако да је авион подсећао на једрилицу. Прототип је био опремљен једним митраљезом у обртној куполи која је смештена из леђа пилота и два митраљеза у носу авиона. Посада авиона је имала три члана: пилота, навигатора-нишанџију и задњег стрелца.[4]
Карактеристика | Иљушин ДБ-3Б(1936.) | Тупољев ДБ-2(1935.) | АНТ-40-1/(СБ-1)(1935.) |
---|---|---|---|
Дужина | 14,22 | 15,00 | 12,30 |
Висина | 4,10 | 5,20 | 3,40 |
Размах крила | 21,44 | 31,00 | 19,00 |
Површина крила | 65,60 | 84,9 | 46,30 |
Маса празног авиона | 4.500 | 5.855 | 3.132 |
Максимална маса | 7.000 | 12.500 | 4.717 |
Мотори | 2 × М-85 | 2 × | 2 × М-25 |
Снага | 2 × 560 kW | 2 × 597 kW | 2 × 535 kW |
Максимална брзина | 400 | 342 | 325 |
Плафон лета | 8.400 | 7.400 | 6.800 |
Долет | 4.200 | 5.000 | 4.000 |
Брзина пењања | 390 | 385 | |
маса наоружања | 2.500 | 1.000 | 500 |
До оперативног коришћења авиона АНТ-37/ДБ-2 није дошло, јер у надметању са Иљушином ДБ-3 био је изабран бољи авион тј. ДБ-3 (погледај табелу совјетских бомбардера пројектованих у исто време) за наоружавање и серијску производњу. Укупно је направњено 4 авиона АНТ-37/ДБ-2, један (први) авион је уништен у току тестирања а остала три су преживела цео рат. Авиони су након тестирања уступљени Аерофлоту и летели су за њихове потребе и потребе истраживачких пројеката. Једним од тих авиона, назван „Отаџбина” (рус. ) је трочлана женска посада у саставу Валентина Гризодубова пилот, Полина Осипенко копилот и Марина Раскова навигатор, 24. септембра 1938. године прелетеле 5.908 и оборила неколико међународних рекорда за жене.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.