1935
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1935. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 13. јануар — На плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припајање Немачкој.
Фебруар
- 13. фебруар — Порота у Флемингтону, Њу Џерзи је прогласила Бруна Хауптмана кривим за отмицу и убиство сина Чарлса Линдберга.
- 26. фебруар — Адолф Хитлер је наредио поновно оснивање Луфтвафеа, чиме је прекршио одредбе Версајског мира.
- 26. фебруар — Шкотски физичар Роберт Вотсон Ват демонстрирао први комплетан и практично употребљив радар.
Март
- 1. март — Покушај пуча у Грчкој, Анастасиос Папулас у корист Венизелоса; почетак краја Друге грчке републике (Венизелос осуђен на смрт 5. маја у одсуству, као и још тројица).
- 2. март — Абдицирао сијамски/тајландски краљ Прајадхипок Рама VII, наслеђује га малолетни Ананда Махидол Рама VIII (до 1946).
- 8. март — У Јапану умро верни пас Хачико.
- 16. март — Хитлерова Немачка одбацује војне одредбе Версајског споразума, уводи се општа војна обавеза, почиње наоружавање. Рајхсвер постаје Вермахт ("Одбрамбене снаге").
- 16. март — Војни рок у Француској продужен са једне на две године.
- 19. март — Харлемски нереди након гласина да је црни дечак пребијен на смрт - троје мртвих, велика материјална штета; ово се сматра првим модерним расним нередима и крајем оптимизма Харлемске ренесансе.
- 21. март — Иран од западњачких држава тражи да се у међународној употреби користи ендоним уместо увреженог егзонима Персија.
- 29. март — У Београду основан Музеј кнеза Павла.
Април
- 8. април — У САД основана Воркс Прогрес Администрејшн, највећа и најамбициознија агенција Њу Дила, која упошљава незапослене на јавним радовима (траје до 1943).
- 14. април — "Фронт из Стрезе": споразум премијера Француске, Велике Британије и Италије у Стрези за независност Аустрије и против немачких покушаја промене Версајског споразума.
- 14. април — Црна недеља: Дуст Бовл олуја погађа источни Нови Мексико, Kолорадо и западну Оклахому.
- април — У Краљевини Југославији укинуте таксе и порези на аутомобиле, као и бановинске таксе на моторна возила.
- 15. април — У Вашингтону потписан Роериков пакт: заштита културних објеката има првенство у односу на војне потребе.
- 17. април — Друштво народа осудило немачки поступак од 16. марта - без ефекта.
- 21. април — Нови бугарски премијер је Андреј Тошев (до новембра).
- 23. април — Априлски устав у Пољској: уведен председнички систем са елементима ауторитаризма.
- 24. април — "Пролећни бал пуног Месеца": амерички амбасадор у Москви Вилиам Кристиан Буллит, Јр. приредио раскошан пријем (Булгаков га је описао у "Мајстору и Маргарити").
- 25. април — Шарк Арм кејз: ајкула у сиднејском акваријуму повратила људску руку са тетоважом - испоставиће се да је то траг убиства.
Мај
- 9. мај — У Осијеку почело суђење за Нашичку аферу, Светозару Гргину и још 104 оптужена - велика фирма Нашичка д.д. је утајила утврђених 230 милиона динара пореза (могуће и много више) и починила и друге злоупотребе; 1.400 осумњичених, 106 изведено пред суд.
- 12. мај — Умро маршал Јозеф Пилсудски, де факто лидер Пољске.
- 14. мај — На Бернском процесу пресуђено да су "Протоколи сионских мудраца" фалсификат.
- 15. мај — Отворен Московски метро.
- 16. мај — Уговор о узајамној помоћи између Чехословачке и СССР.
- 18. мај — Након судара изнад Москве, пао огромни авион Тупољев АНТ-20 "Максим Горки" - укупно 45 мртвих, што је била најгора авионска несрећа до тада.
- 22 — 28. мај — Штрајк у Копербелту у Северној Родезији (Замбија), окончан након што је полиција убила шесторицу штрајкача.
- 27. мај — Врховни суд САД оценио неуставним Закон о националном индустријском опоравку који је давао овлашћења председнику да регулише индустрију.
- 29. мај — 3. 6. — Прво путовање луксузног, највећег и најбржег путничког брода СС Нормандие, стиже у Њујорк за 4 дана, 3 сата и 14 минута.
- 29. мај — Први пробни лет Месершмит Бф 109.
- 31. мај — Балочистански земљотрес разара Kвету у данашњем Пакистану, 30 до 60 хиљада мртвих.
Јун
- 3. јун — Прво заседање новоизабране југословенске Скупштине, опозиција бојкотује.
- 7. јун — Kонзервативац Стенли Болдвин замењује лабуристу МацДоналда на челу коалиционе Британске Националне владе (до 1937).
- 7. јун — Пјер Лавал постаје француски премијер по други пут, са ванредним овлашћењима за решавање кризе франка.
- 9. јун — Тајни споразум Хе — Умезу: Република Kина (Kуоминтанг), заузета борбом против комуниста, препушта Јапанцима контролу североисточне Kине.
- 10. јун — Kрај Рата за Чако, Парагвај победио Боливију, контролише већи део региона, велике жртве с обе стране.
- 13. јун — Велика експлозија у фабрици муниције у Реинсдорфу близу Витенберга, преко 100 мртвих.
- 18. јун — Англо-немачки поморски споразум: Kриегсмарине може имати 35% тоталне тонаже Ројал Нави, што је више од версајског лимита и изазива несугласице између Британије и Француске.
- 20. јун — Оставка владе Богољуба Јевтића.
- 24. јун — Милан Стојадиновић саставио нову владу.
- 24. јун — Карлос Гардел, "отац танга", погинуо у авионској несрећи.
- 26. јун — У Немачкој уведена Реицхсарбеитсдиенст, шестомесечна радна обавеза за омладину.
Јул
- 1. јул — У Немачкој основан институт Ахненербе ("Наслеђе предака") за истраживање замишљене прошлости Аријеваца.
- 4. јул — Декларација Стојадиновићеве владе, помињу се широке народне самоуправе, нови закони о изборима и штампи, зборовима и договорима...
- 14. јул — Велике манифестације у Паризу, левичарске странке се удружују у Народни фронт.
- 14. јул — Заједнички слет бугарских и југословенских Сокола у Софији.
- јул — Почела производња у Улцињској солани.
- 25. јул — Потписан Kонкордат између Југославије и Ватикана[14] (ратификација се одлаже до 1937. и није довршена).
- 25. јул — 20. 8. — Седми и последњи конгрес Kоминтерне - усвојена политика Народног фронта са свим партијама и групама противним фашизму.
- 26. јул — Група демонстраната у њујоршкој луци скинула нацистичку заставу са брода Бремен и бацила је у реку Хадсон.
- 28. јул — Први лет прототипа Боеинг Б-17 "Летећа тврђава".
Август
- 1. август — На албанској граници код Ђаковице убијено шест одметника и две девојке.
- 9. август — Велики сукоби између радника и војске у Тулону.
- 12. август — Аизавин инцидент у Јапану: потпуковник Аизава убио мачем генерала Нагату из супарничке фракције, индикатор растуће политизације и поларизације у јапанској војсци.
- 13. август — Преко 100 мртвих након пуцања бране код Оваде у Италији.
- 14. август — Амерички председник Рузвелт потписао Закон о социјалној сигурности (Социал Сецуритy Ацт).
- 14 — 15. август — Побуна у Фиеру, у Албанији - брзо је угушена, мисли се да ју је финансирао Шефкет Верлаци.
- 15. август — Авијатичар Вили Пост и глумац и хумориста Вил Роџерс погинули на Аљасци.
- 16. август — На берлинском сајму радија представљен Магнетофон K1 фирме АЕГ.
- 17. август — Забрањене масонске ложе у Немачкој.
- 18. август — Нереди након Сињске алке, у сукобу жандармерије и демонстраната има рањених и један погинуо.
- 19. август — Пријављена Југословенска радикална заједница (ЈРЗ - "јереза") - чине је Стојадиновић и стари радикали, Спахови муслимани и Kорошцеви клерикалци.
- 19 — 20. август — Пожар на радио изложби у Берлину, 3 мртвих; сутрадан несрећа на градилишту тунела у Булевару Хермана Геринга, страдало 19 радника.
- 23. август — Стаљин наредио да се двоглави орлови на кулама московског Kремља замене петокраком.
- 29. август — Белгијска краљица-супружница Астрид погинула у саобраћајној несрећи у Швајцарској.
- 31. август — Алексеј Стаханов наводно ископао 102 тоне угља за 5х и 45мин (норма је седам тона) - у СССР креће Стахановски покрет.
- 31. август — Председник САД Теодор Рузвелт потписао први Закон о неутралности (та политика САД траје до 1941).
Септембар
- 15. сптембар — Немачки Рајхстаг на ванредном заседању у Нирнбергу донео је закон о одузимању држављанства Немцима јеврејског порекла и закон о заштити немачке крви и части којим је било забрањено склапање бракова између Немаца и Јевреја и запошљавање Немаца код јеврејских послодаваца
Октобар
- 19. октобар — Лига народа увела је санкције против Италије због инвазије на Етиопију.
- 20. октобар — Кинеске револуционарне снаге Мао Цедунга стигле у покрајину Шенси на северозападу Кине и тиме окончале Дуги марш од око 10.000 km.
Новембар
- 6. новембар — Први лет авиона Хокер харикен.
- 10. новембар — Пуштен у саобраћај први Панчевачки мост у Београду ("Мост Њ. В. Kраља Петра") - првенствено је железнички мост, отворена је и пруга према Панчеву (мост срушен 1941).
- 11. новембар — На референдуму у Грчкој, подржана обнова монархије (краљ Ђорђе II).
- 11. новембар — Амерички балон Експлорер II достиже рекордних 22.066 м изнад Јужне Дакоте, снимљена фотографија показује поделу између тропо- и стратосфере и закривљеност Земље.
- 14. новембар — У САД основана федерација синдиката, Kонгрес индустријских организација (ЦИО).
- 14. новембар — Избори у Великој Британији, коалициона влада задржава већину.
- новембар - Ухапшен секретар Земаљског бироа KПЈ Ђорђе Митровић, што доводи до велике провале и хапшења чак 1.000 комуниста у земљи.
- 18. новембар — У Екс ан Провансу почело суђење организаторима Марсејског атентата: Величко Kерин (умро), Звонимир Поспишил, Иван Рајић, Мило Kраљ, и у одсуству Еуген Kватерник, Анте Павелић и Иван Перчевић.
- 18. новембар — У Осијеку прочитане пресуде у процесу за Нашичку аферу (осуђенима ће на поновљеном процесу следеће године бити ублажене или укинуте казне).
- 20. новембар — У оружаном окршају убијен Из ад-Дин ал-Касам, проповедник, вођа Црне руке, борац против Британаца и ционизма у Палестини.
- 21. новембар — Проглашени први маршали Совјетског Савеза: Ворошилов, Тухачевски, Буђони, Јегоров и Бљухер (тројица страдала у чисткама 1937-39).
- 22. новембар — Из Kалифорније полеће "летећи брод" Кина Клипер, на први комерцијални лет преко Пацифика - за седам дана стиже са поштом на Филипине.
- 23. новембар — Нови бугарски премијер је Георги Kјосеиванов (до 1940).
- 23. новембар — Проба електричног воза на линији Београд - Kраљево.
- 23 — 27. новембар — Интентона Комуниста, Бразилска побуна: левичарски млађи официри дижу побуне у Наталу, Ресифеу и Рио де Жанеиру - брзо су угушене а Гетулио Варгас добија још власти.
Децембар
- 14. децембар — Први председник Чехословачке Томаш Масарик је поднео оставку, а на положај шефа државе четири дана касније изабран дотадашњи шеф дипломатије Едвард Бенеш.
Датум непознат
- Википедија:Непознат датум — Београд, пуштен у саобраћај први мост преко Дунава - Панчевачки мост.
- Википедија:Непознат датум — На Београдском Универзитету оформљен Машинско-електротехнички одсек.
Remove ads
Рођења
Јануар
- 4. јануар — Флојд Патерсон, амерички боксер (прем. 2006)
- 6. јануар — Љиљана Јанковић, српска глумица (прем. 2022)
- 8. јануар — Елвис Пресли, амерички музичар и глумац (прем. 1977)
Фебруар
- 10. фебруар — Мирослав Блажевић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)
- 17. фебруар — Аленка Ранчић, српска глумица и сценаристкиња (прем. 2005)
- 22. фебруар — Данило Киш, српски књижевник, есејиста и преводилац (прем. 1989)
Март
- 4. март — Едвард Дембицки, пољски песник, музичар и композитор ромског етницитета
- 15. март — Џад Херш, амерички глумац
- 17. март — Владица Поповић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2020)
- 21. март — Брајан Клаф, енглески фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2004)
- 22. март — М. Емет Волш, амерички глумац и комичар (прем. 2024)
- 22. март — Леа Периколи, италијанска тенисерка, ТВ водитељка и новинарка (прем. 2024)
- 24. март — Мери Бери, енглеска куварица, ауторка кулинарских књига и ТВ водитељка
- 25. март — Каменко Катић, српски новинар и ТВ водитељ (прем. 2018)
- 27. март — Џулијан Главер, енглески глумац
Април
- 10. април — Маја Чучковић Драшкић, југословенска глумица (прем. 1997)
- 21. април — Чарлс Гродин, амерички глумац, комичар, писац и ТВ водитељ (прем. 2021)
- 26. април — Лола Новаковић, српска певачица (прем. 2016)
- 27. април — Теодорос Ангелопулос, грчки редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2012)
Мај
- 2. мај — Луис Суарез, шпански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)
- 8. мај — Џек Чарлтон, енглески фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2020)
Јун
- 21. јун — Франсоаз Саган, француска књижевница, драматуршкиња и сценаристкиња (прем. 2004)
- 25. јун — Предраг Голубовић, српски редитељ и сценариста (прем. 1994)
Јул
- 1. јул — Оливер Млакар, хрватски ТВ водитељ
- 1. јул — Дејвид Прауз, енглески глумац, бодибилдер и дизач тегова (прем. 2020)
- 6. јул — Тензин Гјатсо, 14. Далај Лама
- 17. јул — Дајен Керол, америчка глумица, певачица и модел (прем. 2019)
- 17. јул — Доналд Садерланд, канадски глумац (прем. 2024)
- 26. јул — Марко Марковић, српски спортски новинар (прем. 2011)
- 27. јул — Ђорђе Ненадовић, српски глумац и радијски водитељ (прем. 2019)
Август
- 5. август — Ванда Вентам, енглеска глумица
- 8. август — Бранислав Јовин, српски архитекта и урбаниста (прем. 2018)
- 9. август — Зоран Ранкић, српски глумац, драматург, редитељ, афористичар, сатиричар и песник (прем. 2019)
- 11. август — Владимир Величковић, српски сликар (прем. 2019)
- 12. август — Џон Казале, амерички глумац (прем. 1978)
- 18. август — Ранко Радовић, црногорско-српски архитекта, урбаниста, теоретичар архитектуре, графичар и сликар (прем. 2005)
- 29. август — Вилијам Фридкин, амерички редитељ, продуцент и сценариста (прем. 2023)
- 31. август — Росенда Монтерос, мексичка глумица (прем. 2018)
Септембар
- 15. септембар — Гојко Зец, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 1995)
- 17. септембар — Кен Кизи, амерички писац (прем. 2001)
- 28. септембар — Роналд Лејси, енглески глумац (прем. 1991)
- 29. септембар — Џери Ли Луис, амерички музичар (прем. 2022)
Октобар
- 1. октобар — Џули Ендруз, енглеска глумица, певачица и списатељица
- 2. октобар — Омар Сивори, италијанско-аргентински фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2005)
- 12. октобар — Лучано Павароти, италијански оперски певач (прем. 2007)
- 19. октобар — Агне Симонсон, шведски фудбалер (прем. 2020)
- 20. октобар — Џери Орбак, амерички глумац. (прем. 2004)
Новембар
- 8. новембар — Ален Делон, француски глумац (прем. 2024)
- 11. новембар — Биби Андерсон, шведска глумица (прем. 2019)
- 13. новембар — Том Еткинс, амерички глумац
Децембар
- 1. децембар — Вуди Ален, амерички редитељ, сценариста, глумац и комичар
- 1. децембар — Ивица Шерфези, хрватски музичар (прем. 2004)
- 2. децембар — Љубомир Симовић, српски песник, писац, драматург, есејиста и преводилац (прем. 2025)
- 10. децембар — Јаромил Јиреш, чешки редитељ и сценариста (прем. 2001)
- 14. децембар — Ли Ремик, америчка глумица (прем. 1991)
- 22. децембар — Алфи Кабиљо, хрватски композитор и музичар (прем. 2025)
- 22. децембар — Семка Соколовић Берток, хрватска глумица и шахисткиња (прем. 2008)
Remove ads
Смрти
Јануар
- 10. јануар — Едвин Теди Флек, аустралијски тенисер и атлетичар
Фебруар
- 3. фебруар — Хуго Јункерс, немачки конструктор авиона
Март
- 12. март — Михајло Пупин, српски научник и проналазач. (*1854)
Април
Мај
- 12. мај — Јозеф Пилсудски, пољски маршал и политичар
- 15. мај — Казимир Маљевич, руски сликар.
- 15. мај — Шарл Пелисје, француски бициклиста. (*1889).
- 21. мај — Џејн Адамс, америчка пацифисткиња, добитница Нобелове награде за мир 1931. (*1860)
Јул
- 3. јул — Андре Ситроен, француски аутомобилски пионир
- 7. јул — Сима Лозанић, српски хемичар
- 12. јул — Алфред Драјфус, француски официр. (* 1859)
- 14. јул — Франсиско Кепеда, шпански бициклиста. (* 1906)
- 19. јул — Лујо Адамовић, српски професор и ботаничар. (* 1864)
Септембар
- 19. септембар — Константин Циолковски, руски ракетни научник
Октобар
- 23. октобар — Дач Шулц, амерички криминалац
Новембар
- 20. новембар — Џон Џелико, британски адмирал
Нобелове награде
- Физика — Џејмс Чедвик
- Хемија — Фредерик Жолио и Ирена Жолио-Кири
- Медицина — Ханс Шпеман
- Књижевност — Награда није додељена
- Мир — Карл фон Осјецки (Немачка)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads