Франсоа I Валоа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Франсоа I од Француске (франц. ; 1494 — 1547) се сматра првим француским краљем ренесансе. Његова владавина је донела велики културни напредак Француској. Био је савременик и противник Карла V, цара Светог римског царства и краља Шпаније, Хенрија VIII, краља Енглеске, као и савезник Сулејмана Величанственог. Он је био син Шарла од Орлеана, грофа од Ангулема, и Лујзе Савојске. Франсоа је био ожењен кћерком Луја XII, Клаудијом, те је након његове смрти ступио на француски престо.
Франсоа I Валоа | |
---|---|
Пуно име | Франсоа I |
Датум рођења | (1494-09-12)12. септембар 1494. |
Место рођења | Коњак, Француска |
Датум смрти | 31. март 1547.(1547-03-31) (52 год.) |
Место смрти | Дворац Рамбује, Француска |
Гроб | Базилика Сен Дени |
Супружник | Клод од Француске, Леонор од Аустрије |
Потомство | Шарлота од Валоа, Франсоа III, војвода од Бретање, Анри II Валоа, Мадлен од Француске, Шарл II де Валоа, Маргарета од Француске, војвоткиња Берија, Луиза од Француске |
Родитељи | Шарл од Орлеана, гроф од Ангулема Луиза Савојска |
Династија | Валоа |
Краљ Француске | |
Период | 1. јануар 1515 — 31. март 1547. |
Претходник | Луј XII |
Наследник | Анри II Валоа |
Потпис | [[File:|frameless|upright=0.72|alt=]] |
Франсоа је покушао да смањи моћ и утицај Карла V ратовима у Италији, али је 24. фебруара 1525. поражен и заробљен у бици код Павије. Франсоа је држан у заробљеништву у Мадриду до 17. марта 1526. После тога је још два пута ратовао у Италији, без већег успеха. Сматра се да је као владар био и успешан и неуспешан. Француска је постигла велика остварења у култури, али су она остварена на рачун француске економије. Послао је истраживачке и трговачке бродове у Северну Америку и на Далеки исток. Стимулисао је употребу француског језика у државној администрацији уместо латинског. Издао је 1540. Едикт из Фонтенблоа којим су озакоњени прогони протестаната. Верски грађански рат у Француској је трајао до 1598. и Нантског едикта.
Због своје улоге у развоју и промоцији француског језика, постао је познат као le Père et Restaurateur des Lettres („Отац и обновитељ писма“).[1] Он је био познат и као François au Grand Nez („Фрасоа од великог носа“), Гранд Колас и Roi-Chevalier („Краљ-витез“).[1]
У складу са својим претходницима, Франсоа је наставио италијанске ратове. Наслеђивање његовог великог ривала, цара Карла V над Хабзбуршком Холандијом и престолом Шпаније, праћено његовим избором за цара Светог римског царства, довело је до тога да је Француска била географски окружена Хабзбуршком монархијом. У својој борби против царске хегемоније, Франсис је тражио подршку од Хенрија VIII Енглеског на Пољу златне простирке.[2] Када се то показало неуспешним, формирао је француско-османски савез са муслиманским султаном Сулејманом Величанственим, што је био контроверзан потез за хришћанског краља у то време.[3]