Евро

Евро (симбол: €, међународна ознака: , шифра валуте: 978) је званична валута Економске и монетарне уније Европске уније и јединствена валута око 300 милиона грађана 20 земаља Уније:

• Аустрије
• Белгије
• Грчке
• Естоније
• Ирске
• Италије
• Кипра
• Летоније
• Литваније
• Луксембурга
• Малте
• Немачке
• Португалије
• Словачке
• Словеније
• Финске
• Француске
• Холандије
• Хрватске
• и Шпаније

ЕВРОЗОНА

Бугарска

Данска

Чешка

Мађарска

Пољска

Румунија

Шведска

Андора

Монако

Сан Марино

Ватикан

Косово*

Црна Гора

  Еврозона

  ЕВМ II

  У ЕВМ II али без обавезе увођења евра

  ЕУ чланице у обавези да уведу евро

  Монетарни споразум

  Једнострано користе

које чине Еврозону.^[1][2] Ову валуту исто тако званично користе институције Европске уније и четири друге Европске земље, као и унилатерално две друге, те је консеквентно дневно користи око 337 милиона Европљана. (ажурирано: 2015.^{[ажурирање]})^[3] Изван Европе, бројне прекоморске територије ЕУ земаља такође користе евро као своју валуту.

100 euro

147 × 82 mm

147 × 82 mm

200 euro

153 × 82 mm

153 × 82 mm

Додатно, 210 милиона људи широм света (по подацима из 2013) користи валуте везане за евро. Евро је друга највећа резервна валута као и друга највише кориштена валута након америчког долара.^[4][5][6] (Ажурирано: јануар 2017.^{[ажурирање]}) Са више од €1.109.000.000.000 у циркулацији, евро има једну од највиших комбинованих вредности новчаница и кованица на свету, у ком погледу је премашио амерички долар.^{[7][note 1]}

Име евро је званично прихваћено 16. децембра 1995. у Мадриду.^[8] Евро је уведен у светско финансијско тржиште као рачуноводствена валута 1. јануара 1999, замењујући бившу Европску валутну јединицу () са односом од 1:1 (). Физичке новчанице и кованице евра су ушле у циркулацију 1. јануара 2002, чинећи га валутом у свакодневној употреби својих оригиналних држава чланица, а до маја 2002. евро је у потпуности заменио бивше валуте.^[9] Мада је вредност евра накнадно знатно опала до 0,8252 америчких долара током две године (26. октобар 2000), он у продаји вредео више од америчког долара од краја 2002, а врхунац је достигао са 1,6038 америчких долара дана 18. јула 2008.^[10] Од позног дела 2009. године, евро је утонуо у европску дужничку кризу, што је довело до креирања Европског фонда за финансијску стабилност као и других реформи у циљу стабилизације валуте. Јула 2012, евро је пао испод 1,21, америчких долара први пут у две године, услед забринутости око грчког дуга и шпанског проблематичног банкарског сектора.^[11] Јуна 2017, евро-долар курс износи ~ US$1,13.^[12]

Економски и монетарни савез () најзначајнији је вид новчане реорганизације у Европи од доба Римског царства. Иако се увођење Евра може сматрати једноставно начином усавршавања Заједничког европског тржишта и подржавања слободне трговину међу чланова Еврозоне, Евро је такође значајан део Европског пројекта за политичку интеграцију. Евром управља Европски систем централних банака (), који се састоји од Европске централне банке () и Еврозонских централних банака које управљају у државама. , која је смештена у Франкфурту на Мајни у Немачкој, има искључиву моћ да успостави новчану политику; остали чланови учествују у штампању, ковању, и расподели новчаница и кованица, и деловању Еврозонског систему исплате.

Инфлација у 2009. је износила -0,1%.

Администрација

Европска централна банка има своје седиште у Франкфурту (Немачка) и она руководи монетарном политиком европске области.

Главни чланци: Европска централна банка, Уговор о Европској унији и Еврогрупа

Евром управља Европска централна банка (ЕЦБ) са седиштем у Франкфурту и Евросистем (који се састоји од централних банака земаља еврозоне). Као независна централна банка, ЕЦБ има потпуна овлаштења да одређује монетарну политику. Евросистем учествује у штампању, ковању и дистрибуцији новчаница и кованица у свим земљама чланицама, и функционисању платних система у еврозони.

Уговор о Европској унији из 1992. обавезује већину ЕУ земаља чланица да прихвате евро након што задовоље одређене монетарне и буџетске конвергационе критеријуме, мада све државе нису то урадиле. Уједињено Краљевство и Данска су уговориле изузеће,^[13] док је Шведска (која је приступила ЕУ 1995. године, након што је потписан Мастрихтски уговор) одбила евро 2003. путем референдума, и избегла је обавезу усвајања евра путем неиспуњавања монетарних и буџетски захтева. Све нације које су приступиле ЕУ након 1993 су се обавезале да адаптирају евро у догледно време.

Издавање модалитета за новчанице

Од 1. јануара 2002, националне централне банке (НЦБ) и ЕЦБ издају евро новчанице на заједничкој бази.^[14] Евро новчанице не показују која централна банка их је издала. Националне централне банке Евросистема морају прихватити евро новчанице стављене у оптицај од стране других чланова Евросистема и те новчанице се не репатризују. ЕЦБ издаје 8% укупне вредности новчаница издатих у Евросистему.^[14] У пракси, ЕЦБ новчанице се стављају у оптицај посредством националних централних банака, чиме настају одговарајуће обавезе према ЕЦБ. Ове обавезе обухватају камату на главну стопу рефинансирања ЕЦБ. Преосталих 92% евро новчаница издају националне банке сразмерно њиховим деоницама ЕЦБ кључа капитала,^[14] које се израчунавају коришћењем националног учешћа становништва Европске уније (ЕУ) и националног удела у БДП ЕУ, равномерно пондерисано.^[15]

Мастрихтски критеријуми о конвергенцији

Све чланице Уније могу прихватити евро ако испуне одређене (економске) услове, који су дефинисани по Уговору из Мастрихта 1992. године:

• стабилност цена
• финансијски положај у јавном сектору (финансијски дефицит мањи од 3% БДП-а)
• висока стабилност домаће валуте
• конвергенција просечних домаћих камата у односу на просек троје земаља чланица са најмањим каматама
• правни прописи о финансијским институцијама који гарантују независност националне централне банке и прилагођеност њеном укључењу у систем европске централне банке (ЕЦБ)
• реална конвергенција националне економије

У извештавању српских дневних не-економских гласила се економско финансијски Мастрихт критеријуми за увођење евра не спомињу и тиме се ствара погрешан утисак, да је увођење евра искључиво политичка ствар.

Пакт стабилности (Даблин, 1996. г) регулише националне економско финансијске мере у земљама чланицама Еврозоне. Намењен је одржавању економске стабилности валуте (евра).

Кованице

Лица кованица евра су исте за све државе, док се наличја разликују од државе до државе. Кованице постоје у следећим апоенима:

• 1 цент
• 2 цента
• 5 центи
• 10 центи
• 20 центи
• 50 центи
• 1 евро
• 2 евра

Новчанице

Евро новчанице / кованице

Нова серија евро новчаница звана Еuropa

Постоји седам евро новчаница, све су различите величине и боје.

• 5 евра - сива боја - 120 х 62 mm - на њој је представљен класични период (пре 5. века)
• 10 евра - црвена боја - 127 х 67 mm - на њој је представљен стил романике (11–12. век)
• 20 евра - плава боја - 133 х 72 mm - на њој је представљен стил готике (12–14. век)
• 50 евра - смеђа и наранџаста боја - 140 х 77 mm - на њој је представљен стил ренесансе (14–16. век)
• 100 евра - зелена боја - 147 х 82 mm (У серији Европа - 147 х 77 mm) - на њој је представљен стил барока и рококоа (17–18. век)
• 200 евра - жута боја - 153 х 82 mm (У серији Европа - 153 х 77 mm) - на њој је представљена архитектура од челика и стакла из индустријске револуције (18–19. век)
• 500 евра - љубичаста боја - 160 х 82 mm (У серији Европа не постоји) - на њој је представљена савремена европска архитектура. (20.-21. век)

Дизајн

На предњој страни новчаница налазе се капије које представљају отвореност и гостопримство земаља чланица ЕУ, док се на полеђини налазе мостови који симболизују заједништво и међусобну сарадњу земаља. Знак евра је стилизовано слово Е које подсећа на ћирилично слово „C” са две црте на средини (€).

Знак евра

Симболика на новчаницама

1. Мостови, прозори и пролази су симболи европског духа, отворености и сарадње.
2. 12 звездица Европске уније су симболи динамичности и хармоније данашње Европе.
3. Мостови служе исто комуникацији и кооперацији Европе са остатком света.

Историја

Главни чланак: Историја евра

Увод

Претходне националне валуте еврозоне

Валута	Код (ISO 4217)	Курс[16]	Фиксиран	Спроведен
Аустријски шилинг	ATS	7001137603000000000♠13,7603	1998-12-31	1999-01-01
Белгијски франак	BEF		1998-12-31	1999-01-01
Кипарска фунта	CYP	6999585274000000000♠0,585274	2007-07-10	2008-01-01
Холандски гулден	NLG	7000220371000000000♠2,20371	1998-12-31	1999-01-01
Естонска круна	EEK	7001156466000000000♠15,6466	2010-07-13	2011-01-01
Финска марка	FIM	7000594573000000000♠5,94573	1998-12-31	1999-01-01
Француски франак	FRF	7000655957000000000♠6,55957	1998-12-31	1999-01-01
Немачка марка	DEM	7000195583000000000♠1,95583	1998-12-31	1999-01-01
Грчка драхма	GRD	7002340750000000000♠340,750	2000-06-19	2001-01-01
Хрватска куна	HRK	7000753450000000000♠7,53450	2022-12-31	2023-01-01
Ирска фунта	IEP	6999787564000000000♠0,787564	1998-12-31	1999-01-01
Италијанска лира	ITL	7003193627000000000♠1.936,27	1998-12-31	1999-01-01
Летонски лат	LVL	6999702804000000000♠0,702804	2013-07-09	2014-01-01
Литвански литас	LTL	7000345280000000000♠3,45280	2014-07-23	2015-01-01
Луксембуршки франак	LUF	7001403399000000000♠40,3399	1998-12-31	1999-01-01
Малтешка лира	MTL	6999429300000000000♠0,429300	2007-07-10	2008-01-01
Монегашки франак	MCF	7000655957000000000♠6,55957	1998-12-31	1999-01-01
Португалски ескудо	PTE	7002200482000000000♠200,482	1998-12-31	1999-01-01
Санмаринска лира	SML	7003193627000000000♠1.936,27	1998-12-31	1999-01-01
Словачка круна	SKK	7001301260000000000♠30,1260	2008-07-08	2009-01-01
Словеначки толар	SIT	7002239640000000000♠239,640	2006-07-11	2007-01-01
Шпанска пезета	ESP	7002166386000000000♠166,386	1998-12-31	1999-01-01
Ватиканска лира	VAL	7003193627000000000♠1.936,27	1998-12-31	1999-01-01

Евро је успостављен према одредбама уговора о Европској унији из 1992. Да би учествовале у валути, државе чланице треба да задовоље строге критеријуме, као што је буџетски дефицит од мање од три процента њиховог БДП, дужнички однос од мање од шездесет процената БДП (оба од којих су ултимативно били широко интерпретирани након увођења), ниска инфлација, и каматне стопе које су блиске ЕУ просеку. У Мастрихтском уговору, Уједињеном Краљевству и Данској су одобрена изузећа по њиховом захтеву да не прођу кроз фазу монетарне уније која доводи до увођења евра.

Економисти који су помогли или допринели у креирању евра су Фред Ардити, Нил Даулинг, Вим Дујзенберг, Роберт Мандел, Томасо Падоа-Шкјопа и Роберт Толисон. (За макроекономску теорију, погледајте испод.)

Име „еуро” је званично прихваћено у Мадриду 16. децембра 1995.^[8] Белгијском есперантисти Гермејну Пирлоту, бившем учитељу француског и историје се приписује заслуга за именовање нове валуте, пошто је он послао писмо тадашњем председнику Европске уније, Жаку Сантеру, у коме је предложио име „евро” 4. августа 1995.^[17]

Услед разлика у националним конвенцијама за заокруживање и значајне цифре, све конверзије између националних валута су морале да се изводе користећи процес триангулације преко евра. Дефинитивне вредности једног евра у смислу девизног курса при коме су валуте ушле у евро су приказане са десне стране.

Односе је одредио Савет Европске уније,^{[note 2]} на бази препоруке Европске комисије базиране на тржишним односима на дан 31. децембра 1998. Они су постављени тако да је једна јединица европске валуте (ECU) једнака једном евру. Јединица европске валуте је била рачуноводствена јединица која се користила у ЕУ, а базирана на валутама држава чланица; она није била валута сама по себи. Односи нису могли бити успостављени раније, пошто је ЕЦУ зависна од девизног курса неевропских валута у време затварања (првенствено британске фунте) тог дана.

Процедура кориштена за фиксирање девизног курса између грчке драхме и евра је била другачија, пошто је евро тада већ две године био у оптицају. Док су девизни курсеви иницијалних једанаест валута одређени само неколико сати пре увођења евра, девизни курс грчке драхме је био фиксиран неколико месеци унапред.^{[note 3]}

Валута је била уведена у нефизичкој форми (путнички чекови, електронски трансфери, банкарство, итд.) у поноћ 1. јануара 1999, кад су националне валуте земаља чланица еврозоне независно престале да постоје. Њихови девизни курсеви су закључани у фиксном међусобном односу. Евро је стога постао наследник јединице европске валуте (). Новчанице и кованице старих валута су међутим остале у употреби као законско средство плаћања док нове евро новчанице и кованице нису уведене 1. јануара 2002.

Период размене током кога су новчанице и кованице бивших валута били замењени за евро је трајао два месеца, до 28. фебруара 2002. Званични датум кад су националне валуте престале да служе као законска средства плаћања је варирао међу земљама чланицама. Најранији датум је био у Немачкој, где је марка званично изашла из употребе 31. децембра 2001, мада је период размене трајао још два месеца. Након што су старе валуте престале да буду законско средство плаћања, њих су и даље примале националне централне банке током периода у опсегу од неколико година до бесконачности (неколико година за Аустрију, Немачку, Ирску, Естонију и Летонију у виду новчаница и кованица, и довека за Белгију, Луксембург, Словенију и Словачку у виду новчаница). Кованице које су најраније постале неконвертибилни су били португалски ескудоси, који су престали да имају монетарну вредност након 31. децембра 2002, мада је могућност размене новчаница остала отворена до 2022.

Извори: EC convergence reports 1996-2014, Italian lira ^{[мртва веза]}, Spanish peseta, Portuguese escudo, Finnish markka, Greek drachma, UK pound

Напомене

1. Ажурирано: 26. април 2013. (2013-04-26)^{[ажурирање]}: Total EUR currency (coins and banknotes) in circulation 771.5 (banknotes) + 21.032 (coins) =792.53 billion EUR * 1.48 (exchange rate) = 1,080 billion USD Total USD currency (coins and banknotes) in circulation 859 billion USD

   • „Table 2: Euro banknotes, values (EUR billions, unless otherwise indicated, not seasonally adjusted)” (PDF). European Central Bank. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 2. 2010. г. Приступљено 13. 12. 2009. „2009, October: Total banknotes: 771.5 (billion EUR)”
   • „Table 4: Euro coins, values (EUR millions, unless otherwise indicated, not seasonally adjusted)” (PDF). European Central Bank. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 2. 2010. г. Приступљено 13. 12. 2009. „2009, October: Total coins: 21,032 (million EUR)”
   • „Money Stock Measures”. Federal Reserve Statistical Release. Board of Governors of the Federal Reserve System. Приступљено 13. 12. 2009. „Table 5: Not Seasonally Adjusted Components of M1 (Billions of dollars), not seasonally adjusted, October 2009: Currency: 859.3 (billion USD)”
   • „Euro foreign exchange reference rates”. European Central Bank. Приступљено 13. 12. 2009. „Exchange rate 2009-10-30: 1 EUR = 1.48 USD”
2. на бази Регулације савета 2866/98 () од 31. децембра 1998.
3. by Council Regulation 1478/2000 (EC) of 19 June 2000

Референце

1. Rosenberg, Matt (23. 5. 2010). „Euro Countries: 22 Countries use the Euro as their Official Currency”. About.com. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 27. 12. 2010.
2. „EU ministers back Estonia bid to join euro”. BBC News. 8. 6. 2010. Приступљено 19. 7. 2010.
3. „The euro”. europa.eu. 2. 11. 2015.
4. „Triennial Central Bank Survey 2007” (PDF). BIS. 19. 12. 2007. Приступљено 25. 7. 2009.
5. Aristovnik, Aleksander; Čeč, Tanja (30. 3. 2010). „Compositional Analysis of Foreign Currency Reserves in the 1999–2007 Period. The Euro vs. The Dollar As Leading Reserve Currency” (PDF). Munich Personal RePEc Archive, Paper No. 14350. Приступљено 27. 12. 2010.
6. Boesler, Matthew (1. 11. 2013). „There Are Only Two Real Threats To The US Dollar's Status As The International Reserve Currency”. Business Insider. Приступљено 8. 12. 2013.
7. „Banknotes and coins circulation”. European Central Bank. Приступљено 14. 3. 2017.
8. „Madrid European Council (12/95): Conclusions”. European Parliament. Приступљено 14. 2. 2009.
9. „Initial changeover (2002)”. European Central Bank. Приступљено 5. 3. 2011.
10. „Exchange Rate Average (US Dollar, Euro) – X-Rates”. X-rates.com. Приступљено 12. 3. 2013.
11. „Global markets tumble on Spain, Italy worries”. Reuters. The Economic Times Mumbai. 31. 5. 2012. Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступљено 7. 3. 2016.
12. EUR to USD Exchange Rate - Bloomberg Markets
13. „The Euro”. European Commission. Приступљено 29. 1. 2009.
14. Scheller, Hanspeter K. (2006). The European Central Bank: History, Role and Functions (pdf) (2nd изд.). стр. 103. ISBN 978-92-899-0027-0. „Since 1 January 2002, the NCBs and the ECB have issued euro banknotes on a joint basis.”
15. „Capital Subscription”. European Central Bank. Приступљено 18. 12. 2011. „The NCBs' shares in this capital are calculated using a key which reflects the respective country's share in the total population and gross domestic product of the EU – in equal weightings. The ECB adjusts the shares every five years and whenever a new country joins the EU. The adjustment is done on the basis of data provided by the European Commission.”
16. „Fixed Euro conversion rates”. European Central Bank. Приступљено 6. 8. 2011.
17. „Germain Pirlot 'uitvinder' van de euro” (на језику: Dutch). De Zeewacht. 16. 2. 2007. Архивирано из оригинала 30. 06. 2013. г. Приступљено 21. 5. 2012.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

Литература

• Bartram, Söhnke M.; Taylor, Stephen J.; Wang, Yaw-Huei (2007). „The Euro and European Financial Market Dependence”. Journal of Banking and Finance. 51 (5): 1461—1481. SSRN 924333 .
• Bartram, Söhnke M.; Karolyi, G. Andrew (2006). „The Impact of the Introduction of the Euro on Foreign Exchange Rate Risk Exposures”. Journal of Empirical Finance. 13 (4–5): 519—549. ISSN 0927-5398. SSRN 299641 . doi:10.1016/j.jempfin.2006.01.002.
• Baldwin, Richard; Wyplosz, Charles (2004). The Economics of European Integration. New York: McGraw Hill. ISBN 978-0-07-710394-1.
• Buti, Marco; Deroose, Servaas; Gaspar, Vitor; Nogueira Martins, João (2010). The Euro. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-92-79-09842-0.
• Jordan, Helmuth (2010). „Fehlschlag Euro”. Dorrance Publishing. Архивирано из оригинала 16. 9. 2010. г. Приступљено 9. 6. 2017.
• Simonazzi, A.; Vianello, F. (2001). „Financial Liberalization, the European Single Currency and the Problem of Unemployment”. Ур.: Franzini, R.; Pizzuti, R.F. Globalization, Institutions and Social Cohesion. Springer. ISBN 978-3-540-67741-3.

Спољашње везе

• Европска централна банка (језик: енглески) (језик: немачки)
• Дизајн симбола евра (језик: енглески)
• Europedia: Guide to European policies and legislation Архивирано на сајту (16. октобар 2018)
• Конвертор Евро у Српски динар
• (језик: енглески)
• (језик: енглески)
• Новчанице евра (језик: немачки) (језик: енглески)