Централни нервни систем
From Wikipedia, the free encyclopedia
Централни нервни систем (ЦНС) део је нервног система и састоји се од мозга и кичмене мождине. Централни нервни систем је добио име због тога што заузима највећи део нервног система, и јер интегрише информације које прима из спољашње средине. Такође, ЦНС координише и утиче на покретање свих делова тела код билатерално симетричних животиња, односно свих вишећелијских животиња осим сунђера и радијално симетричних животиња (нпр. медуза).
Централни нервни систем | |
---|---|
Детаљи | |
Идентификатори | |
Латински | Systema nervosum centrale pars centralis systematis nervosi |
MeSH | D002490 |
TA | A14.1.00.001 |
FMA | 55675 |
Анатомска терминологија |
Ипак, многи убрајају мрежњачу и видне живце (други мождани живац), као и мирисне живце (први мождани живац) и мирисни епител у ЦНС, јер се директно везују за мождано ткиво, без посредника ганглиона. На основу таквог сматрања, мирисни епител је једино ткиво ЦНС-а, које је у директном контакту са окружењем, те омогућава терапеутска лечења и третмане.
ЦНС се пружа дуж уздужне осе тела, налази у телесној дупљи, са мозгом у лобањи и кичменом мождином у кичменој шупљини. Код кичмењака, мозак је заштићен костима лобање, док је кичмена мождина заштићена пршљеновима, али су обоје окружени можданим опнама. Нервни систем граде неурони сконцентрисани у нервним центрима.