Хановер
главни град немачке савезне државе Доња Саксонија From Wikipedia, the free encyclopedia
Хановер (њем. ) општина је у немачкој савезној држави Доња Саксонија. Једно је од 21 општинског средишта округа Регион Хановер. Посједује регионалну шифру () 3241001. Са око 516.000 становника, Хановер је највећи град те покрајине као и центар хановерског региона - посебне административне области са посебним правима. Овај град са више високошколских установа је и индустријски, трговински и центар услужних делатности целе покрајине. Као сајамски град ( и ) ужива велики углед у пословном свету. 2000. године је Хановер био домаћин свјетске изложбе . Важни послодавци су Volkswagen, Continental, VHV, Таlanx и Nord LB.
| Хановер | |
|---|---|
    Хановер | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Њемачка |
| Савезна држава | Доња Саксонија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 519.619[1] |
| — густина | 2.545 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 22′ 28″ С; 9° 44′ 19″ И |
| Временска зона | (), љети () |
| Апс. висина | 55 m |
| Површина | 204,1 km2 |
  Хановер Хановер на карти Немачке | |
 Положај општине у округу Регион Хановер | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | () |
| Поштански број | 30159–30659 |
| Позивни број | 0511 |
| Регистарска ознака | H |
| Веб-сајт | |
| www.hannover.de | |
Општина се налази на надморској висини од 55 m. Површина општине износи 204,1 .
Клима
Хановер има океанску климу (Кепен: ) независну од изотерме. Мада град није на косталној локацији, предоминантне ваздушне масе су још увек океанске, за разлику од места даље на исток или у јужно-централној Немачкој.[2]
| Клима Хановера, 1981–2010 нормале, екстреми 1936–2022 | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 17,0 (62,6) |
19,1 (66,4) |
24,4 (75,9) |
29,7 (85,5) |
32,2 (90) |
35,7 (96,3) |
39,2 (102,6) |
38,1 (100,6) |
33,0 (91,4) |
27,4 (81,3) |
20,7 (69,3) |
17,0 (62,6) |
39,2 (102,6) |
| Максимум, °C (°F) | 4,4 (39,9) |
5,5 (41,9) |
9,3 (48,7) |
14,7 (58,5) |
18,6 (65,5) |
21,7 (71,1) |
23,9 (75) |
23,7 (74,7) |
19,4 (66,9) |
14,0 (57,2) |
8,5 (47,3) |
5,3 (41,5) |
14,1 (57,4) |
| Просек, °C (°F) | 2,1 (35,8) |
2,6 (36,7) |
5,3 (41,5) |
9,5 (49,1) |
13,5 (56,3) |
16,6 (61,9) |
18,7 (65,7) |
18,4 (65,1) |
14,5 (58,1) |
10,2 (50,4) |
6,0 (42,8) |
3,0 (37,4) |
10,0 (50) |
| Минимум, °C (°F) | −0,5 (31,1) |
−0,5 (31,1) |
1,3 (34,3) |
4,2 (39,6) |
7,8 (46) |
11,1 (52) |
13,3 (55,9) |
13,1 (55,6) |
9,9 (49,8) |
6,5 (43,7) |
3,2 (37,8) |
0,5 (32,9) |
5,8 (42,4) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −24,8 (−12,6) |
−24,3 (−11,7) |
−18,3 (−0,9) |
−7,4 (18,7) |
−3,2 (26,2) |
0,3 (32,5) |
3,3 (37,9) |
3,3 (37,9) |
−1,3 (29,7) |
−7,9 (17,8) |
−17,1 (1,2) |
−20,9 (−5,6) |
−24,8 (−12,6) |
| Количина падавина, mm (in) | 52,6 (2,071) |
40,5 (1,594) |
44,8 (1,764) |
35,5 (1,398) |
52,0 (2,047) |
52,7 (2,075) |
68,2 (2,685) |
65,3 (2,571) |
52,1 (2,051) |
56,7 (2,232) |
51,6 (2,031) |
54,6 (2,15) |
626,7 (24,673) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 17,4 | 15,5 | 15,4 | 12,6 | 13,5 | 14,0 | 15,2 | 15,0 | 13,4 | 15,5 | 17,2 | 18,3 | 183 |
| Дани са снегом (≥ 1.0 cm) | 5,5 | 4,9 | 1,8 | 0,1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0,8 | 3,6 | 16,7 |
| Релативна влажност, % | 84,7 | 81,4 | 76,9 | 70,1 | 70,3 | 70,8 | 71,0 | 72,2 | 78,2 | 83,0 | 86,2 | 86,0 | 77,57 |
| Сунчани сати — месечни просек | 47,4 | 68,4 | 117,2 | 177,1 | 212,1 | 211,1 | 213,5 | 198,5 | 151,6 | 106,2 | 51,8 | 39,3 | 1.596,9 |
| Извор #1: World Meteorological Organization[3] | |||||||||||||
| Извор #2: DWD[4] | |||||||||||||
У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 519.619 становника. Просјечна густина становништва износи 2.545 становника/.
Хановер је основан у раном средњем веку на левој обали реке Лајне као малено село на раскршћу два трговачка пута, чији су становници живели од рибарења и превожења путника преко реке. Први пута се спомиње 1241. у документу којим му војвода Отон I признаје градске привилегије.[5] У 14. веку град је заштићен зидинама, а у њега се могло ући кроз троја градска врата која су се звала Лајнтор, Ајегидијентор и Штајнтор. У истом веку изграђене су и три градске цркве Ајегидиенкирхе, Маркткирхе и Кројцкирхе (црква Светог крста).
Град је јако страдао у бомбардовањима за време Другог светског рата, када је порушено и попаљено две трећине зграда, а велика је већина грађана остала без крова над главом.
| Мјесто | Држава | Врста сарадње | Од |
|---|---|---|---|
| Познањ | Пољска | партнерство | 1979. |
| Блентајр | Малави | партнерство | 1968. |
| Хирошима | Јапан | партнерство | 1983. |
| Бристол | Уједињено Краљевство | партнерство | 1947. |
| Руан | Француска | партнерство | 1966. |
| Перпињан | Француска | партнерство | 1960. |
| Чангде | Кина | контакт | 2004. |
| Иваново | Русија | пријатељство | 1990. |
| Извор[6] | |||
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
