Ђенђеш

Ђенђеш (мађ. ) град је у Мађарској. Ђенђеш је други по величини град у оквиру жупаније Хевеш.

Ђенђеш мађ.
Ђенђеш - главни градски трг
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Северна Мађарска
Жупанија	Хевеш
Срез	Ђенђеш
Становништво
Становништво	‍
—	32.733
— густина	605,05 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	47° 46′ 52″ С; 19° 55′ 45″ И
Временска зона	(), лети ()
Површина	54,1 km2
Ђенђеш Ђенђеш на карти Мађарске
Поштански број	3200
Позивни број	37
Веб-сајт

Град има 32.733 становника према подацима из 2008. године.

Географија

Град Ђенђеш се налази у северном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен 80 километара североисточно. Град се налази на северном ободу Панонске низије, испод највише мађарске планине Матра.

Становништво

По процени из 2017. у граду је живело 29.576 становника.

Демографија

1990.	2001.	2011.	2017.
36.451	33.041	31.421	29.576

Срби у Ђенђешу

Жалила се православна општина Ђенђеш, на црквено-народном сабору 1790. године, да јој власт неда да цркву православну прави. Спахија такође неда да купе земљиште где ће бити црква. Са друге стране траже да православци дају бир и штолу римокатоличким свештеницима.^[1] Ђенђеш је у 19. веку био парохијска филијала православне парохије у Мишколцу. Ту је само две православне душе било, од којих је једна црквени тутор Ал. Ђурчик. Црквене православне матрикуле се налазе и воде у Јегри, при тамошњој православној цркви.

Епархијски референт Лукијан прегледао је парохијску филијалу Ђенђеш 1894. године. У свом извештају навео је непокретну имовину црквену: православна црква посвећена Св. Науму, парохијски дом, виноград једно кј. 657 кв хв. Кровови цркве и парохијског дома били у "рђавом стању", шиндра је сва иструла, па све прокишњава. Ваљало је те зграде поново покрити. зграде су биле од пожара осигуране. У парохијском дому је бесплатно становао Ал. Ђурчик. Он је узимао годишње 50 ф. од дућана у тој кући и 15 ф. од аренде за издату земљу. Постојао је још један стан у тој згради, састављен од собе и кујне, без патоса па га нико није хтео изнајмити у кирију. Тај стан је убрзо сређен, и издат у кирију од 1. јануара 1895. године за 40 ф. Било је у плану да се разреши тутор свих обавеза и то пребаци на парох из Мишколца поп Аурела.^[2] Године 1897. угарско Министарство богочасти и јавне наставе доделило је припомоћ од 300 ф. за оправку православне цркве у Ђенђешу. Тамо је председник црквене општине био поп Аурел Моц.

Ђенђешу је 1880. године забележено да сва деца иду у школу.^[3]

За време Првог светског рата, октобра 1914. године било је много интернираних Срба. Тамо се нашао тада др Димитрије Антула, чиновник министарства народне привреде. Затим се одатле јављају и други интернирани Срби и Српкиње, разних занимања и узраста: Београђани - Софија Ђорђевић, београдски рабинер Игњат Шланг, Зорка Манојловић, затим троје Неготинских грађана - Мита Стојковић, апотекар Петер Бан и Мила Благојевић, те Милева Крстић из Обреновца, Драгутин Илић судија из Зајечара, др Милан Орељ адвокат из Шапца, и Петар Јокић рентијер из Београда.^[4] Интернирани записани новембра 1914. године у Ђенђешу били су још: Таса Миленковић пензионер, др Љуба Ненадовић лекар из Београда, Сава Миленковић пензинер, Жива Лазић и госпођа Вагнер. Тамо је била у ропству и Вукосава Томић која се вратила кући јула 1915. године.^[5]

На прагу 21. века на римокатоличком гробљу у месту, постоји православна парцела. После санације остало је шест старих споменика из 1794, 1795. и 1800. године, а епитафи су на грчком и мађарском језику.^[6]

Градови побратими

• Шуша, Азербејџан^[7]
• Таргу Секујеск, Румунија
• Пијексемеки, Финска
• Рингстед, Данска
• Целтвег, Аустрија
• Санок, Пољска
• Жетисај, Казахстан

Галерија

• 
  Градска гимназија
• 
  Велелепна синагога у Ђенђешу
• 
  Римокатоличка црква св. Берталана
• 
  Водоторањ