Ђорђе Поповић (генерал)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Ђорђе Поповић (Кумодраж код Београда, 27. новембар 1883 — Београд, 27. новембар 1958) био је артиљеријски официр Српске и дивизијски генерал Југословенске војске.
Remove ads
Биографија
Рођен је 1883. године у Кумодражу.[1]
Био је питомац 34. класе ниже и 21. класе више војне академије. Учесник је свих ратова које је Краљевина Србија водила од 1912. до 1918. године, углавном као припадник артиљеријских јединица.[2]
Из ратова је изашао одликован двема медаљама Милоша Обилића, орденом Белог орла са мачевима и орденом француске Легије части.
По завршетку Првог светског рата био је на различитим положајима: од 7. октобра 1921. је био деловођа сталне испитне комисије за чин мајора, а од јула следеће године обављао је дужност у артиљеријској инспекцији. Године 1924. је постао командант артиљеријског пука Краљеве гарде. У току тридесетих година двадесетог века био је командант Вардарске и Дунавске дивизијске области.
По сопственој молби, пензионисан је у мају 1940. године.[2]
Умро је на свој рођендан 1958. године и сахрањен је на кумодрашком гробљу.
Remove ads
Унапређења
У чин:
- пуковника - указом Ађ.Бр. 34955 од дана 14. октобра 1924.
Одликовања
Ђенерал Ђорђе Поповић, у периоду између два светска рата, одликован је следећим одликовањима:
- Орденом Карађорђеве звезде четвртог реда- дана 26. јануара 1928. поводом рођења краљевића Томислава.
- Орденом Југословенске круне четвртог реда- указом Ађ.Бр. 20811 од дана 6. септембра 1930.
- Орденом Светог Саве трећег реда- указом Ађ.Бр. 26005 од дана 17. децембра 1933.
- Орденом Светог Саве првог реда- дана 18. децембра 1933.
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads