Медаља за храброст (1913)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Медаљу за храброст новог модела (познатију као „Медаља Милоша Обилића「) основао је 12. јула 1913. године краљ Петар I, а додељивана је за дела велике личне храбрости, односно за личну храброст показану на бојном пољу током кратког, али победоносног рата са Бугарском 1913. године.
Медаља је додељивана у два степена (златна и сребрна медаља).[1]
Додела је настављена и током Првог светског рата 1914—1918.[2] године, и током Другог светског рата 1941—1945. године, како припадницима краљевске војске, тако и припадницима савезничких снага.
Remove ads
Историја
Медаља за храброст из 1912. године била је кратко вријеме у употреби. Одликовани борци протествовали су због изгледа Златне медаље за храброст која је имала женски лик на свом лицу. што је према њихову мишљењу било неспојиво. Тако је Златна медаља за храброст, премда ремек дјело српског медаљарства, повучена из оптицаја и замијењена новом. Притом је укинута и Сребрна медаља за храброст из 1912. године. Нова медаља утемељена је Уредбом краља Петра I од 12. (25.) јула 1913. године, а додјељивала се "за показану и осведочену храброст на бојишту". Има два степена: златни и сребрни, који се међусобно разликују само према материјалу од којег су израђени. Медаљу за храброст додјељивао је краљ на приједлог министра војног, а према сугестијама надлежних команданата. Уз медаљу се добијала диплома, коју је потписивао војни министар, односно командант армије или командант дивизије. За медаљу се није наплаћивала такса. Попис одликованих особа водио се у Војном министарству. Након смрти носиоца, медаља је остајала његовој породици за успомену. Уредбом од 22. новембра (5. децембра) 1914. прописано је да се Златном медаљом за храброст могу одликовати официри било којег чина, "за осведочену храброст у борби", а изузетно и сваки подофицир "за неустрашиву храброст у борби". Сребрна медаља додјељивала се подофицирима и обичним војницима (редовима). Медаља за храброст са ликом Милоша Обилића заузимала је највише мјесто на ранг листи медаља Краљевине Србије, Краљевине СХС, односно Краљевине Југославије.[3] Кнежевина (односно Краљевина после 1910. године) Црна Гора поседовала је сопствену Златну медаљу Милоша Обилића, коју је основао владика Петар II Петровић Његош 1847. године, али те две медаље нису имале ничега заједничког.
Remove ads
Изглед
Златна медаља кована је од позлаћене, а сребрна медаља од посребрене бронзе. Прописани промјер медаље је 36 мм, али се она израђивала у двије величине: у прописаној од 36 мм и другој, мањој, од 30 мм. На лицу медаље приказан је легендарни јунак Косовске битке (1389.) Милош Обилић, у прсном оклопу и с кацигом на глави. Кацига је украшена крилатим змајем, чија глава излази из медаље и служи као ушица за карику траке. Обилић је приказан са леђа до изнад паса, у необичном и оригиналном окрету тијела улијево, тако да му је глава у профилу, а леђа су у полупрофилу. Лијево и десно од портрета је натпис: МИЛОШ / ОБИЛИЋ. На наличју је крст с два укрштена мача; у средини крста је поље с натписом: 3А / ХРАБРОСТ, уоквирено ловоровим вијенцем. Медаља се носила на лијевој страни прса, на троуглатој траци црвене боје. Ову медаљу такође је израдио Ђође Јовановић, а ковала се у Француској, код „Артус Бертранд」 (етим. ) и у швајцарској радионици „Браће Игенин」 (етимолошки: ) из Ле Локла.[3]
Remove ads
Галерија
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads