Ђорђе Симић
српски политичар и дипломата From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Ђорђе С. Симић (Београд, 28. фебруар 1843 — Земун, 11. октобар 1921) био је српски политичар и дипломата. Два пута је био председник владе Краљевине Србије и посланик у Санкт Петербургу, Бечу, Цариграду и Риму. Оставио је обимну мемоарску грађу.[1]
![]() | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Remove ads
Биографија
Био је син Стојана Симића, политичара и пословног човека уставобранитељске епохе. По завршеном школовању у Београду, студирао је државне науке у Берлину, Хајделбергу и Паризу.
Запослио се као чиновник и Министарству иностраних дела Србије[2] и био шеф његовог политичког одељења од 1867. до 1882. године. Од 1882. до 1884. био је генерални конзул у Софији, од 1887. до 1890. посланик у Санкт Петербургу и од 1890. до 1894. посланик у Бечу.
Први пут био је председник владе од 12. јануар а до 21. марта 1894. године. Влада је брзо дошла у кризу и пала због политичке оријентације краљева Александра и Милана на борбу против радикала, што Симић и неколико других министара нису прихватали.
Поново је био посланик у Бечу од 1894. до 1896. године. Други пут је председник владе и министар спољних послова од 17. децембра 1896. до 11. октобра 1897. године. Влада је била састављена од неутралних личности и радикала. У спољној политици постигла је половичне резултате у Македонији: Србија је добила право да оснива нове школе, а био је је привремено постављен српски владика у Скопљу, односио скопском владичанству. У унутрашњој политици, Симићева влада тежила је смиривању политичких страсти, поправљању финансијског стања и наоружању војске због грчко-турског рата у 1897. години.
Симић је потом је био посланик у Риму 1900. године, сенатор и председник Државног савета 1901. године, посланик и Цариграду 1903—1906. године, и поново посланик у Бечу од 1906. до 1912. године.
Један је од оснивача Црвеног крста и његов дугогодишњи председник.
Према Слободану Јовановићу, Симић је био човек отмених манира и дипломата,[1] али и слаб политичар и мекан карактер без сопствене иницијативе, човек који није имао политичку тежину већ је стизао на високе положаје као дворски човек и компромисни кандидат.
Remove ads
Породица
Родитељи
Први брак
Супружник
Други брак
Супружник
Трећи брак
Супружник
Четврти брак
Супружник
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads