Јабланица (Босна и Херцеговина)

За другa значења, погледајте страницу Јабланица.

Јабланица је градско насеље у Босни и Херцеговини, у општини Јабланица, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Јабланица пописано је 4.057 лица.^[1] Овде се налази храм Светог пророка Захарија и праведне Јелисавете.

Јабланица
Грб
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Херцеговачко-неретвански кантон
Општина	Јабланица (Босна и Херцеговина)
Становништво
— 2013.	4.057
Географске карактеристике
Координате	43° 39′ 40″ С; 17° 45′ 36″ И
Временска зона	(), љети ()
Јабланица Јабланица на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	88420
Позивни број	036
Веб-сајт

Географија

Настало је у проширењу долине ријеке Неретве, јужно од (некадашњег) ушћа Раме и клисуре коју је усјекла Неретва између планина Товарнице (888 ) и Чарског врха (828 ). Лежи на жељезничкој прузи Сарајево—Плоче и на раскрсници путева за Сарајево, Мостар и Прозор. Од Мостара је удаљена 48 , Коњица 21 , Сарајева 81 и Прозора 32 .

Историја

На подручју Јабланице вођене су борбе током Четврте непријатељске офанзиве у Другом свјетском рату 1943. Ту је Врховни штаб са војском и рањеницима прешао преко Неретве. Да би се сачувала успомена на овај историјски догађај отворен је 1978 Спомен-музеј.

После Другог свјетског рата цијела је општина остварила крупне привредне резултате. Изграђене су ХЕ Јабланица (1955) и ХЕ Рама (1968). Модернизовани су погони индустрије гранита (јабланички габро) и подигнута фабрика кавеза са ваљчане лежајеве (УНИС).

Становништво

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991:Јабланица

Састав становништва – насељено мјесто Јабланица
	2013.[2]	1991.	1981.[3]	1971.[4]
Укупно	4 057 (100,0%)	4 457 (100,0%)	3 484 (100,0%)	2 537 (100,0%)
Бошњаци	3 752 (92,48%)	2 874 (64,48%)1	1 839 (52,78%)1	1 389 (54,75%)1
Хрвати	99 (2,440%)	746 (16,74%)	617 (17,71%)	611 (24,08%)
Неизјашњени	66 (1,627%)	–	–	–
Срби	56 (1,380%)	204 (4,577%)	171 (4,908%)	268 (10,56%)
Босанци и Херцеговци	28 (0,690%)	–	–	–
Роми	14 (0,345%)	–	111 (3,186%)	103 (4,060%)
Босанци	13 (0,320%)	–	–	–
Остали	12 (0,296%)	178 (3,994%)	24 (0,689%)	20 (0,788%)
Муслимани	9 (0,222%)	–	–	–
Југословени	2 (0,049%)	455 (10,21%)	702 (20,15%)	112 (4,415%)
Црногорци	2 (0,049%)	–	11 (0,316%)	27 (1,064%)
Непознато	2 (0,049%)	–	–	–
Словенци	1 (0,025%)	–	2 (0,057%)	6 (0,236%)
Албанци	1 (0,025%)	–	5 (0,144%)	–
Македонци	–	–	2 (0,057%)	1 (0,039%)

1. ¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Напомене

Референце

• Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.「, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
• интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама「 — https://web.archive.org/web/20131005002409/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf