Јелена Петровић
Карађорђева жена From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Јелена Петровић (девојачко Јовановић) се родила у селу Маслошево 1765. или 1771. године. Била је ћерка Босиљке и јасеничког обор-кнеза Николе Јовановића[1]. Рано је остала без мајке, а касније су јој отац и два брата погинули као хајдуци тако да је живела код тетке Бисеније у селу Јагњилу.
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
За вожда Ђорђа Петровића Карађорђа, удала се 1785. године. Родила је седморо деце: Симу (преминуо одмах после рођења), Саву, Сару, Полексију, Стаменку, Алексу (умро са 29 година у Кишињеву) и наследника Александра.
Кћерка Сара се удала за Николу Кара-Марковића, па за Теодора Бојанића.
Била је венчана кума кнезу Милошу и кнегињи Љубици.[2] Дуже време је провела у манастиру Крушедолу у Срему.
Након убиства свог мужа живела је у страху од одмазде Милоша Обреновића над њеном породицом.
У Београд се враћа у октобру 1839. године, тек по абдикацији кнеза Милоша Обреновића.[3]
Умрла је у Београду 29. јануара по старом, а 9. фебруара 1842. године, по новом календару. По налогу кнегиње Љубице је свечано опојана и саоницама пребачена у Тополу.[2]
Remove ads
Породично стабло
Породица
Супружник
Деца
Remove ads
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads