Александар (Ђорђев) Карађорђевић
син Карађорђа, кнез Србије (1806–1885) From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Александар Карађорђевић (Топола, 11. октобар 1806 — Темишвар, 3. мај 1885), у старим изворима Георгијевич Черни, био је владајући кнез Србије од 1842. до 1858. године и млађи син вође Првог српског устанка Карађорђа.[1]
После пропасти Првог српског устанка, Александар је са оцем напустио Србију[1] и вратио се у њу 1839. поставши ађутант кнеза Михаила Обреновића.[1] На престо су га довели уставобранитељи после свргавања кнеза Михаила Обреновића.[1] Његову владавину је обележио утицај уставобранитеља, по чему се цео период назива режим уставобранитеља. У овом периоду покренуте су озбиљне реформе у Србији и модернизација земље.
Remove ads
Биографија
Најмлађи син Карађорђа и Јелене, Александар, рођен је у Тополи 11. октобра 1806. (по новом календару). Школовао се у Хотину у Бесарабији (Русија), под покровитељством руског цара. Оженио се 1830. године Персидом, ћерком војводе Јеврема Ненадовића и Јованке Миловановић. Имали су десеторо деце: ћерке Полексију, Клеопатру, Јелену и Јелисавету, и синове Алексија, Светозара, Андреја (сва тројица умрли као деца), Петра I, Арсена и Ђорђа.
Крајем 1839. после султанског фермана о потврди кнежевског достојанства Кнеза Михаила Обреновића, породица Карађорђевић вратила се у Србију.[1] Александар је ступио у службу при Главном штабу српске војске, а потом је унапређен у чин поручника и постављен за ађутанта кнеза Михаила.[тражи се извор]
После политичких сукоба изазваних непоштовањем такозваног „Турског устава「 из 1838.[2] и абдикације Милоша, а затим и Михаила Обреновића, на народној скупштини одржаној на Врачару, 14. септембра 1842, Александар Карађорђевић изабран је за кнеза Србије. Након признавања кнежевске титуле од стране Русије и Турске, кнез Александар се окренуо реформама и увођењу нових установа, како би се убрзао развој српске државе. Донет је кодекс грађанског права, уведена стајаћа војска, основана тополивница у Крагујевцу (1853. г), унапређене су постојеће и основане нове школе, Народна библиотека и Народни музеј.[тражи се извор] Донет је Грађански законик 1844. године.[1]
У Мађарској револуцији 1848. у Војводини, учествују и чете добровољаца из Србије под командом Стевана Книћанина, које је као помоћ Србима у њиховој борби за аутономију послао кнез Александар Карађорђевић. Као наставак национално-политичког покрета из 1848, развила се панславистичка идеја о Југословенској краљевини, која је уз „Начертаније「 Илије Гарашанина,[1] четири године раније написан српски политички програм, утицала да основ српске спољне политике постане свест о мисији ослобађања свих јужнословенских народа од аустријске и турске власти.[тражи се извор]
У унутрашњој политици, кнез Александар долази у сукоб са члановима Државног савета, што кулминира сазивањем Светоандрејске народне скупштине у децембру 1858, која је изнудила његову абдикацију.[3]
После силаска са кнежевског трона, кнез Александар се повукао на своје имање у близини Темишвара (данашња Румунија). Његов миран живот пореметила је оптужба да је за заверенике у атентату на Кнеза Михаила обезбедио новац и оружје. Осуда за дело које није учинио дубоко га је повредила. Династичке борбе су се још више распламсале, и кнез Александар тек тада узима активно учешће у њима. У својим изјавама гнушао се помисли на недело које су му приписивали противници, борећи се свом снагом да на српски престо поново дође један Карађорђевић.[тражи се извор] Суд у Кнежевини Србији га је у одсуству 27. (15) јула 1868. осудио на 20 година затвора због учешћа у атентату на кнеза Михаила.[4]
Кнез Александар Карађорђевић умро је у Темишвару, 3. маја 1885. године (по новом календару), а сахрањен је у Бечу где му је гроб оскрнављен а лобања украдена 1911. године.[5] Лобања је ускоро пронађена на гробљу у једном жбуну, а посмртни остаци Александра и жене му Персиде су пренесени 22. децембра 1911. (по јулијанском календару) у задужбину Краља Петра I на Опленцу.[6][7]
Одликован је високим отоманским одликовањима, Орденом достојанства за ратне заслуге и Великим орденом славе, као и маршалским знаком, портретом падишаха и Нишан имтијаз (Знак достојанства) првог степена.[8][9]
У Брестовачкој бањи се налази дворац кнеза Александра Карађорђевића.
Remove ads
Породично стабло
Породица
Супружник
Деца
Занимљивости
- Са десеторо брачне деце је други међу српским владарима и Карађорђевићима, а укупно је на трећем месту по броју децe пошто је Милош Обреновић имао 16, од којих 8 брачних и 8 ванбрачних, док је Никола I Петровић Његош имао дванаесторо брачне деце.
- Започео је традицију у династији Карађорђевић као први млађи син који је уместо старије браће дошао на престо. Старији брат Алекса је преминуо око 1830. и није дошао на престо Србије.
- Једини је кнез Србије који је дошао из династије Карађорђевић.
- Његов братанац Ђорђе, син старијег брата Алексе, једно време је служио код њега као ађутант.
- Током његове владавине је око годину дана пре маја 1853. Ђорђе Малетић саставио химну Кнежевине Србије. Она је постала званична химна око маја 1853, а текст је објављен 15. (3) септембра 1853. у званичним Српским новинама.[11]
- Из неког разлога није био задовољан својим синовима Петром и Арсеном, па их је пре смрти у тестаменту обојицу искључио из наследства, и скоро све је оставио средњем преживелом сину Ђорђу. Ђорђе је пре своје смрти наслеђену имовину оставио Арсену. Овај податак је око 1970. у архивама свог оца Арсена пронашао кнез Павле. На основу докумената из архиве је закључио да је Ђорђе "изгледа био најспособнији од њих тројице".[12]
- Суд у Кнежевини Србији га је 27. (15) јула 1868. у одсуству осудио на 20 година затвора због учешћа у атентату на кнеза Михаила.[4]
- Током његове владавине су у кнежевини Србији 12. фебруара (31. јануара) 1851. уведена стална породична презимена, по узору на име најстаријег члана породице.[13]
Remove ads
Галерија
- Фотографија кнеза Александра Карађорђевића.
- Фотографија Александра и Персиде Карађорђевић
- Државна топионица гвожђа и бакра Мајдан-Пек (1849-1859) којом су ударени темељи тешке индустрије у Србији и на Балкану. Имала је савремену опрему и машине за то доба, високу и ниску пећ на угаљ за топљење, а 1852. уграђује се и парна машина. Остаци старе топионице од 1989. представљају културно добро од великог значаја.
- Кнез Александар Карађорђевић
- Споменик кнеза Александра Карађорђевића испред Зграде Окружног начелства у Горњем Милановцу у самом центру града. Аутор скулптуре је вајар Небојша Савовић Нес
Remove ads
Напомене
- Садржај са сајта http://www.royalfamily.org'
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads