Персида Карађорђевић
супруга владајућег кнеза Србије Александра Карађорђевића From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Персида Карађорђевић (девојачко Ненадовић; Бранковина, 15. фебруар 1813 — Беч, 17. март/29. март 1873) била је кнегиња Србије као супруга Александра Карађорђевића, који је владао Кнежевином Србијом од избора 14. септембра 1842. до абдикације 24. октобра 1858. Била је мајка десеторо деце, укључујући и будућег српског краља Петра I, који је наследио престо после убиства краља Александра, последњег владара династије Обреновић.[1]
.jpg)
Remove ads
Биографија
Персида је рођена 15. фебруара 1813. године у Бранковини, Карађорђевој Србији, у породици Ненадовића, у то време најмоћнијој породици у Србији. Била је ћерка војводе Јеврема Ненадовића (1793–1867) и Јованке Миловановић (1792–1880). Њен деда по оцу био је Јаков Ненадовић, први српски министар унутрашњих послова Револуционарне Србије, док је њен деда по мајци Младен Миловановић био први министар одбране.
У Хотину, у Бесарабији, 1. јуна 1830. године, са 17 година, удала се за Александра Карађорђевића (1806-1885), најмлађег сина Карађорђа Петровића и његове жене Јелене Јовановић (1771-1842). Александар је 14. септембра 1842. године изабран за кнеза Србије, наследивши свргнутог кнеза Милоша Обреновића, а сам постао први владар Карађорђевића. Од тог датума па све до његове абдикације, Персида је била проглашена принцезом Србије, док је у избеглиштву била принцеза Карађорђевић.
Кнез Александар је 1858. године дошао у сукоб са члановима Савета, због чега је био приморан да абдицира у корист Милоша Обреновића, који се по други пут вратио на власт. Након Александрове абдикације, она и њена породица су се повукли у Темишвар. Родила је укупно 10 деце, од којих је шесторо живело до пунолетства:ћерке Полексију, Клеопатру, Јелену и Јелисавету, и синове Алексија, Светозара, Андреја (сва тројица умрли као деца), Петра, Ђорђе и Арсена.[2] По природи предузимљива и темпераментна особа, кнегиња Персида је била главни саветник свог мужа.
Умрла је 29. марта 1873. у 60. години у Бечу. Њихов син краљ Петар наредио је 1912. године да се посмртни остаци кнегиње Персиде и кнеза Александра пренесу у цркву Светог Ђорђа на Опленцу.
За добротворни рад, хуманост и културну делатност султан Абдул Меџид доделио јој је Орден падишаховог портрета 1864. године. За тадашњи живот престонице била су значајна честа уметничка посела која је приређивала. Једина је жена носилац турског Ордена падишаховог портрета.[3]
Глумица Кетрин Оксенберг је један од многих Персидиних потомака.
Remove ads
Политичка и културна делатност
У Србији тог доба осећао се њен утицај, како у политици тако и у култури. Својим добронамерним интервенцијама и протежирањем фамилије Ненадовић, допринела је кнежевом паду 1858. године.[4]
Кнез Александар и кнегиња Персида.
Црква Светог Илије у Врелу.
Грб Јакова Ненадовића.
За њу се везује оснивање првог српског позоришта 1847. године. За добротворни рад, хуманост и културну делатност султан Абдул Меџид доделио јој је Велики орден 1864. године. За тадашњи живот престонице била су значајна честа уметничка посела која је приређивала.[5]
Remove ads
Ктиторски рад
Црква Светог Илије у Сокобањи подигнута је на њену иницијативу. Цркви Вазнесења Господњег у Мионици даровала скупоцени крст.[6]
Породично стабло
Породица
Супружник
Деца
Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads