Јоже Плечник

Јоже Плечник (Љубљана, 23. јануар 1872 — Љубљана, 7. јануар 1957) био је словеначки архитекта. Радио је у Бечу, Београду, Прагу и Љубљани. Његов утицај на Љубљану је поређен са утицајем који је архитекта Антони Гауди имао на град Барселону.^[1]

Јоже Плечник
Јоже Плечник 1943.
Датум рођења	(1872-01-23)23. јануар 1872.
Место рођења	Љубљана, Аустроугарска
Датум смрти	7. јануар 1957.(1957-01-07) (84 год.)
Место смрти	Љубљана, ФНР Југославија

Биографија

Од 1894. до 1897, студирао је код бечког архитекте Ота Вагнера и радио је у Вагнеровој архитекторској фирми до 1900. године. Док је био код Вагнера, Плечник се сродио са бечком сецесијом, познатом по одбацивању декоративних мотива историјске архитектуре у корист нових, органских модова, геометријских и флоралних орнамената.

Од 1900 надаље, Плечник се бавио архитектуром у Бечу, радећи на пројектима попут Куће Лангер (1900) и стамбеног блока Цахерл (1903 - 05). Ове ране пројекте карактеришу рационална организација и планирање, типични за Вагнерове пројекте станова и инфраструктуре, и богато декорисане површине са органским мотивима типичним за сецесију. Плечникова Црква светог Духа (Беч, 1910 - 13) је значајна због свог иновативног коришћења ливеног бетона као конструкције, а уједно и спољне површине. Најрадикалнија је црквена крипта, са витким бетонским стубовима и угластим капителима и базама. Његова Црква Светог Антуна Падованског је архитектонски најзанимљивија римокатоличка црква у Београду и једна од необичнијих и значајнијих сакралних грађевина у међуратном Београду и 20. веку уопште.

На педесетогодишњицу Плечникове смрти, Словенија је прогласила ту годину, то јест 2007. Плечниковом годином. Тада је и католичка Црква започела поступак за Плечниково проглашење свецом. Од тада носи почасни назив „Слуга Божји“.^[1]

Галерија

• 
  Вила Langer (1901)
• 
  Вила Loos (1901)
• 
  Вила Weidmann (1902)
• 
  Кућа Langer (1902)
• 
  Zacherlhaus (1905)
• 
  Гробница Heinrich Peham von Bojernberg (1906)
• 
  Lacknergasse 98 (1907)
• 
  Вила Graßberger (1908)
• 
  Borromaeus фонтана (1909)
• 
  Црква светог Духа у Бечу (1913)
• 
  Silbergasse 35 (1915)
• 
  Конгресни трг у Љубљани (1928)
• 
  Фонтана у Lány замку (1930)
• 
  Тромостовје (1931)
• 
  Мост у Трнову (1931)
• 
  Црква Светог Антуна Падованског (Београд) (1932)
• 
  Црква у Прагу (1932)
• 
  Гробница Антони Швехла (1933)
• 
  Црква Госпе Лурдске у Загребу (1934)
• 
  Гробље Навје (1938)

Прашки замак

• 
  Рајска башта (1925)
• 
  Стубови за заставе (1926)
• 
  Платформа (1927)
• 
  Двориште и обелиск (1928)
• 
  Башта (1928)
• 
  Фонтана (1928)
• 
  Степениште (1931)
• 
  Степениште (1932)