Њитра

За реку погледајте страницу Њитра (река).

Њитра (слч. , мађ. , ) је пети по величини град у Словачкој и управно средиште истоименог Њитранског краја.

Њитра Nitra
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Словачка
Крај	Њитрански
Округ	Њитра
Регија	Поњитрје
Становништво
Становништво	‍
— 2023	76.499[1]
— густина	763,59[2] ст./km2
Географске карактеристике
Координате	48° 18′ 25″ С; 18° 05′ 11″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	167 m
Површина	100,48[3] km2
Њитра Њитра на карти Словачке
Остали подаци
Градоначелник	Јозеф Двонч (СМЕР, СНС, СФ)
Поштански број	949 01
Позивни број	0 37
Регистарска ознака	NR
Веб-сајт
Званични веб-сајт }

Њитра је позната као прво управно средиште месних Словена на тлу данашње Словачке.

Географија

Нитра је смештена у западном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се 90 км југозападно.

Рељеф: Њитра се развила на северозападном ободу Панонске низије, на месту где почињу први брегови Карпата, који се даље издижу на северу. Надморска висина града је око 150 m. Град је смештен у долини истоимене реке Њитре.

Клима: Клима у Њитри је умерено континентална.

Воде: Кроз град протиче истоимена река Њитра, у средишњем делу свог тока. Она дели град на западни и источни део.

Историја

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Словени дато подручје насељавају у 5. веку. У 9. веку овде се образује Њитранска кнежевина, као прва независна државна творевина на тлу данашње Словачке. Овде је 828. године основана прва хришћанска заједница на овим просторима. У 10. веку подручје Њитре заузимају новопридошли Мађари. Током следећих векова град је био у саставу Угарске. У другој половини 19. века град је доживео нагли развој и бројчано нарастао.

Крајем 1918. године град је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.

Становништво

Статистика становништва (10 Година)^[4]

Година:	1994.	2004.	2014.	2024.
Број људи:	87 127	85 742	78 033	75 945
Разлика:		-1,58 %	-8,99 %	-2,67 %

Статистика становништва^[4]

Година:	2023.	2024.
Број људи:	76 499	75 945
Разлика:		-0,72 %

Данас Њитра има 78.875 становника^[5] и последњих година број становника опада.

Етнички састав: По попису из 2001. године састав је следећи:

• Словаци - 95,4%,
• Мађари - 1,7%,
• Чеси - 0,9%,
• Роми - 0,4%,
• остали - 1,6%.

Ово значајно различито у односу на стање од 1910. године када су Мађари чинили око 60% становништва.

Верски састав: По попису из 2001. године састав је следећи:

• римокатолици - 74,2%,
• атеисти - 17,2%,
• лутерани - 2,8%.

Данас је Њитра седиште римокатоличке бискупије основане далеке 880. године.

Познате особе

• Ернест Хорњак (*1907 – † 1979), СДБ, римокатолички свештеник, религијски затвореник (осуђен на 12 година затвора)^[6]
• Лубомир Моравчик (1965), бивши словачки фудбалер.

Партнерски градови

• Зјелона Гора
• Осијек
• Чешке Будјејовице
• Гјеонгју
• Нејпервил
• Госфорд
• Кромјержиж
• Зутермер
• Веспрем
• Суми

Галерија

• 
  Градске цркве
• 
  Градско позориште
• 
  Градска кућа
• 
  Кип кнеза Прибине на истоименом тргу
• 
  Голгота у Њитри

Види још

• Њитранска кнежевина
• Њитрански Град