Џорџ Сорос

Џорџ Сорос (енгл. ; Будимпешта, 12. август 1930), често правописно неправилно као „Сорош」, амерички је инвеститор и филантроп јеврејског порекла. Оснивач је Фондације за отворено друштво. Живи у Њујорку.

Џорџ Сорос
Сорос (2018)
Име по рођењу	Ђерђ Шварц[1][2]
Датум рођења	(1930-08-12)12. август 1930. (95 год.)
Место рођења	Будимпешта, Краљевина Мађарска
Држављанство	мађарско америчко[3]
Универзитет	Универзитет у Лондону
Занимање	инвеститор књижевник филантроп
Супружник	Анелиз Витшчак (в. 1960 —  р. 1983) Сузан Вебер (в. 1983 —  р. 2005) Тамико Болтон (в. 2013)
Деца	5
Награде	Председничка медаља слободе (2025)
Веб-сајт

Познат је по разбијању Банке Енглеске након што је продао фунту стерлинга у вредности од 10 милијарди америчких долара, што му је донело профит од милијарду долара, током валутне кризе у Уједињеном Краљевству 1992. године познате као Црна среда.^[4] На основу својих раних студија филозофије, формулисао је општу теорију рефлексивности за тржишта капитала, да би пружио увид у балоне имовине и фундаменталну/тржишну вредност хартија од вредности, као и неслагања вредности која се користи за кратке акције и замену акција.^[5]

Подржава прогресивне и либералне политичке циљеве, зарад којих даје донације преко своје Фондације за отворено друштво.^[6] Финансијски је подржавао револуције 1989. које су довеле до пада комунизма у источној Европи касних 1980-их и раних 1990-их.^[7] Основао је Средњоевропски универзитет у својој родној Мађарској.^[8] Бројни политички аналитичари наводе га као опасног „господара марионета」 иза наводних глобалних завера.^[9][10] У јануару 2025, пред истек свог мандата, председник САД Џо Бајден одликовао је Сороса Председничком медаљом слободе.^[11]

Биографија

Рођен је 12. августа 1930. у јеврејској породици у Будимпешти, у тадашњој Краљевини Мађарској.^[12] Мајка му је била власница млекаре, а отац адвокат.^[13] Породица је немачко-јеврејско презиме „Шварц」 променила у „Сорос」 како не би били мета антисемитизма.^[14][15] Дипломирао је филозофију на Универзитету у Лондону, где је желео да остане и ради као професор.^[16]

Политички ставови

Финансијски подржава рад Демократске странке у Сједињеним Америчким Државама и критикује Републиканску странку.^[17] Дана 11. новембра 2003. године, у интервјуу за , изјавио је да је уклањање председника Џорџа В. Буша са функције „централни фокус мог живота」 и „питање живота и смрти」. Рекао је да би жртвовао читаво своје богатство да победи Буша „ако то неко гарантује」.^[18][19] Сорос је 2017. описао Доналда Трампа као преваранта и предвидео да ће Трамп пропасти јер сматра да су Трампове идеје контрадикторне.^[20]

Критичари су га назвали антисемитом.^[21][22][23] Финансирао је бројне невладине организације које активно критикују политику Израела.^[24][25][26] Према хакованим имејловима објављеним 2016. године, његова Фондација за отворено друштво има за циљ да „оспори расистичку и антидемократску политику Израела」 на међународним форумима, делом доводећи у питање репутацију Израела као демократске државе.^[27]

У новембру 2005. је рекао: „Моје лично мишљење је да нема алтернативе осим да се Косову да независност.」 Финансијски је подржао рад Републике Косово.^[а][28]

Више пута је критиковао председника Владе Виктора Орбана и владајућу странку Фидес у Мађарској. У октобру 2015. Сорос је критиковао Орбана и његово поступање са европском мигрантском кризом 2015: „Његов план третира заштиту националних граница као циљ, а избеглице као препреку. Наш план третира заштиту избеглица као циљ, а националне границе као препреку.」^[29]

У мају 2022. изјавио је да би инвазија Русије на Украјину могла бити почетак „трећег светског рата」 и да Владимир Путин мора бити поражен „што је пре могуће」. Такође је изјавио да су „друга питања која се тичу целог човечанства — борба против пандемија и климатских промена, избегавање нуклеарног рата, одржавање глобалних институција — морала да зауставе ту борбу. Зато кажем да цивилизација можда неће преживети.」^[30]

Напомене

1. Република Косово (алб. ) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.