Андреј Сахаров

Андреј Дмитријевич Сахаров (рус. ; Москва, 21. мај 1921 — Москва, 14. децембар 1989) био је совјетски нуклеарни физичар, дисидент и борац за људска права.^[1] Познат је као један од твораца совјетске хидрогенске бомбе, а потом и најјачег оружја икада произведеног — совјетске Цар бомбе.

Андреј Сахаров
Пуно име	Андреј Дмитријевич Сахаров
Датум рођења	(1921-05-21)21. мај 1921.
Место рођења	Москва, РСФСР
Датум смрти	14. децембар 1989.(1989-12-14) (68 год.)
Место смрти	Москва, Совјетски Савез
Образовање	Московски државни универзитет Ломоносов
Званични веб-сајт

Крајем 1960-их је почео да критикује совјетску службену политику, па се повезао са борцима за људска права. Добио је Нобелову награду за мир 1975. године, али је није могао преузети.^[2] Године 1980. ухапшен је и смештен у интерни егзил у Горки, одакле је пуштен 1986. године по наређењу Михаила Горбачова.

Њему у част је 1985. године основана награда Сахаров, Европског парламента за људе и организације посвећене раду на људским правима и слободама. Додељује се једном годишње. Иницијатор је оснивања „Меморијала“ 1988. године.^[3]

Библиографија

Књиге

• Sakharov, Andrei (1974). Sakharov speaks. Collins: Harvill Press. ISBN 978-0-00-262755-9.
• Sakharov, Andrei (1975). My country and the world. Knopf. ISBN 978-0-394-40226-0.
• Sakharov, Andrei (1978). Alarm and hope. The world-renowned Nobel laureate and political dissident speaks out on human rights, disarmament, and détente. Knopf. ISBN 978-0-394-50369-1.
• Sakharov, Andrei (1982). Collected scientific works. Marcel Dekker Inc. ISBN 978-0-8247-1714-8.
• Sakharov, Andrei (1991). Moscow and beyond: 1986 to 1989. Knopf Doubleday Publishing Group. ISBN 978-0-394-58797-4.
• Sakharov, Andrei (1992). Memoirs. Vintage. ISBN 978-0679735953.
• Сахаров, Андрей (1996). Воспоминания. В 2 томах [Memoirs. In 2 volumes] (на језику: руски). Vol. 1. Moscow: Права человека. ISBN 978-5-7712-0011-8.CS1 одржавање: Игнорисане ISBN грешке (веза)
• Сахаров, Андрей (1996). Воспоминания. В 2 томах [Memoirs. In 2 volumes] (на језику: руски). Vol. 2. Moscow: Права человека. ISBN 978-5-7712-0026-2.CS1 одржавање: Игнорисане ISBN грешке (веза)

Чланци и интервјуи

• Sakharov, Andrei (1968). Thoughts on progress, peaceful coexistence and intellectual freedom. Foreign Affairs Publishing Company. ISBN 978-0-900380-03-7.
• Sakharov; Andrei (22. 7. 1968). „Thoughts on progress, peaceful coexistence and intellectual freedom” (PDF). The New York Times. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 1. 2013. г.
• Sakharov, Andrei (пролеће 1969). „Here and there: the threat of nuclear war”. American Scientist. 57 (1): 167—171. JSTOR 27828445.
• Sakharov, Andrei (1974). О письме Александра Солженицына "Вождям Советского Союза" [On Alexander Solzhenitsyn's "A Letter to the Soviet Leaders"] (на језику: руски). New York: Khronika. OCLC 2326203.
• Sakharov, Andrei; Tverdokhlebov, Andrei; Albrecht, Vladimir (28. 5. 1974). „USSR. The chronicle of current events”. Index on Censorship. 3 (3): 87. doi:10.1080/03064227408532355.
• Sakharov, Andrei (новембар 1975). „The need for an open world: Andrei Sakharov calls on scientists to intensify the campaign for a nuclear weapons ban and full disarmament”. Bulletin of the Atomic Scientists: 8—9.
• Sakharov, Andrei; Turchin, Valentin; Medvedev, Roy (6. 6. 1970). „The need for democratization”. The Saturday Review: 26—27.
• Sakharov, Andrei; Turchin, Valentin; Medvedev, Roy (лето 1970). „An open letter”. Survey: 160—170.
• Sakharov, Andrei (лето 1972). „Memorandum”. Survey: 223—233.
• Sakharov, Andrei (пролеће 1973). „Statement by the Human Rights Committee”. Survey: 271—273.
• Sakharov, Andrei (децембар 1973). „Interview with Swedish RTV”. Index on Censorship. 2 (4): 13—17. doi:10.1080/03064227308532263.
• Sakharov, Andrei (децембар 1973). „The Deputy Prosecutor‐General and I”. Index on Censorship. 2 (4): 19—23. doi:10.1080/03064227308532264.
• Sakharov, Andrei (децембар 1973). „Press conference”. Index on Censorship. 2 (4): 25—29. doi:10.1080/03064227308532265.
• Sakharov, Andrei (децембар 1973). „Reply to critics”. Index on Censorship. 2 (4): 29—30. doi:10.1080/03064227308532266.
• Sakharov, Andrei (January—March 1974). „Reply to oppression”. Rivista di Studi Politici Internazionali. 41 (1): 47—54. JSTOR 42733796. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
• Sakharov, Andrei (21. 3. 1974). „How I came to dissent”. The New York Review of Books.
• Sakharov, Andrei (13. 6. 1974). „In answer to Solzhenitsyn”. The New York Review of Books.
• Sakharov, Andrei (март 1975). „Sakharov's statement on Jackson amendment”. Index on Censorship. 4 (1): 73—74. doi:10.1080/03064227508532405.
• Sakharov, Andrei (јун 1976). „Peace, progress and human rights”. Index on Censorship. 5 (2): 3—9. doi:10.1080/03064227608532514.
• Sakharov, Andrei (9. 2. 1978). „The death penalty”. The New York Review of Books.
• Sakharov, Andrei (фебруар 1978). „Letter from Sakharov and Meiman”. Nature. 271 (5645): 499. Bibcode:1978Natur.271..499S. doi:10.1038/271499c0.
• Sakharov, Andrei (јесен 1978). „The human rights movement in the USSR and Eastern Europe: its goals, significance, and difficulties”. Trialogue (19): 4—7, 26—27.
• Sakharov, Andrei (децембар 1980). „USSR: Sakharov's plea for poets”. Index on Censorship. 9 (6): 64. doi:10.1080/03064228008533146.
• Sakharov, Andrei (мај 1981). „The responsibility of scientists”. Nature. 291 (5812): 184—185. Bibcode:1981Natur.291..184S. doi:10.1038/291184a0.
• Sakharov, Andrei (јун 1981). „The social responsibility of scientists”. Physics Today. 34 (6): 25—30. Bibcode:1981PhT....34f..25S. ISSN 0031-9228. doi:10.1063/1.2914603.
• Sakharov, Andrei (октобар 1981). „The responsibility of scientists”. Quadrant. 25 (10): 18—21. ISSN 0033-5002.
• Sakharov, Andrei (јесен 1981). „An autobiographical note”. The Partisan Review: 511—513.
• Sakharov, Andrei (21. 1. 1982). „Letter to my foreign colleagues”. The New York Review of Books.
• Sakharov, Andrei; Meiman, Naum (March—April 1982). „The plight of Yuri Orlov”. Harvard International Review. 4 (6): 50. JSTOR 42762207. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
• Sakharov, Andrei (лето 1982). „An appeal”. The Partisan Review: 480—482.
• Sakharov, Andrei (јун 1983). „A message from Gorky”. Bulletin of the Atomic Scientists. 39 (6): 2—3. doi:10.1080/00963402.1983.11458999.
• Sakharov, Andrei (лето 1983). „The danger of thermonuclear war. An open letter to Dr. Sidney Drell” (PDF). Foreign Affairs. 61 (5): 1001—1016. JSTOR 20041632. doi:10.2307/20041632. Архивирано (PDF) из оригинала 16. 3. 2016. г.
• Sakharov, Andrei (21. 7. 1983). „A reply to slander”. The New York Review of Books.
• Sakharov, Andrei (1. 3. 1984). „A letter to my scientific colleagues”. The New York Review of Books.
• Sakharov, Andrei (16. 3. 1987). „Of arms and reforms”. Time.
• Sakharov, Andrei (13. 8. 1987). „On accepting a prize”. The New York Review of Books.
• Sakharov, Andrei (25. 2. 1988). „A man of universal interests”. Nature. 331 (6158): 671—672. Bibcode:1988Natur.331671S Проверите вредност параметра |bibcode= length (помоћ). doi:10.1038/331671a0.
• Sakharov, Andrei (22. 12. 1988). „On Gorbachev: a talk with Andrei Sakharov”. The New York Review of Books.
• Sajarov, Andrei; Bonner, Elena (1989). „Al simposio de Madrid sobre las relaciones comerciales y económicas Este-Oeste” [Madrid symposium on East-West trade relations and economics]. Política Exterior (на језику: Spanish). 3 (12): 45—47. JSTOR 20642878.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Sakharov, Andrei (17. 8. 1989). „A speech to the People's Congress”. The New York Review of Books. 36 (13): 25—26.
• Sakharov, Andrei (1990). „We cannot do without nuclear power plants, but ...”. World Marxist Review. 33: 21—22. ISSN 0043-8642.
• Sakharov, Andrei (21. 5. 1990). „Sakharov: Sakharov and Solzhenitsyn: a difference in principle”. Time.
• Sakharov, Andrei (21. 5. 1990). „Sakharov: years in exile”. Time.
• Sakharov, Andrei (јул 1999). „Lecture in Lyons: science and freedom”. Physics Today. 52 (7): 22—24. Bibcode:1999PhT....52g..22S. ISSN 0031-9228. doi:10.1063/1.882746.