Араповац (Лазаревац)

За друге употребе, погледајте Араповац (вишезначна одредница).

Араповац је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2022. било је 587 становника.

Араповац
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Лазаревац
Становништво
— 2022.	587
Географске карактеристике
Координате	44° 27′ 11″ С; 20° 23′ 10″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	207
Араповац Араповац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака

Историја

Араповац се налази североисточно од Лазаревца. Лазаревац се помиње у арачким списковима; године 1818. имао је 30 кућа и припадало је Катићевој Кнежевини и чинило једну општину са Јунковцем и Сакуљом и по попису из 1921. године има 124 куће са 902 становника. Данашње породице су потомци млађих досељеника.

По предању први се овде населио неки Милан Чурукпара. Не зна се од куда је дошао. Ишао је лутао па се овде задржи са женом и децом. Направио је колибу и настанио се. Једног дана, пред само вече, удари од некуд неки Арапин, дође пред Миланову колибу и задржи се да код њега преноћи. Милан му дозволи и преко ноћи га убије. Убрзо се сазнало о овоме убиству, и због тога што је овде убијен Арапин прозвано је, према предању, и село Араповац. Друга породица која се после Милана населила били су неки Цигани Решетари, тако названи што су правили решета. Од ове породице има врло много потомака, а има још неколико досељених породица за које се не зна од куда су старином. (подаци крајем 1921. године).^[1][2]

Овде се налази Црква Вазнесења Господњег у Араповцу.

Демографија

У насељу Араповац живи 610 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,6 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 256 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 1.004 1953. 1.032 1961. 1.020 1971. 861 1981. 825 1991. 830 819 2002. 754 766

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			745	98,80%
Црногорци			2	0,26%
Хрвати			1	0,13%
Словенци			1	0,13%
Мађари			1	0,13%
непознато			4	0,53%

Становништво према полу и старости^[5]

м ж ? 4       1 80+ 8       4 75—79 13       14 70—74 23       31 65—69 21       34 60—64 21       25 55—59 13       10 50—54 27       19 45—49 43       49 40—44 25       23 35—39 21       22 30—34 23       20 25—29 23       22 20—24 32       18 15—19 22       30 10—14 18       24 5—9 27       18 0—4 12       14 Просек : 40,6 42,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	202	217	246	235	238	261	256

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	56	72	31	47	31	15	4	0	0	0	2,95

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	319	83	200	18	13	5
Женски	322	48	197	65	10	2
УКУПНО	641	131	397	83	23	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	173	11	0	91	28
Женски	89	26	0	18	12
Укупно	262	37	0	109	40
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	19	4	6	8
Женски	1	1	11	6	2
Укупно	3	20	15	12	10
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	2	0	0
Женски	0	0	0	5	6
Укупно	0	1	2	5	6
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	1	0	0	0
Укупно	1	0	0	1