Архиепископија западноевропских парохија руске традиције
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Архиепископија западноевропских парохија руске традиције (рус. , фр. ) органски је дио Руске православне цркве.
Надлежни архијереј је митрополит Јоан (Ренето), а сједиште архиепископије се налази у Паризу.
Remove ads
Историја
Претходница садашње Архиепископије западноевропских парохија руске традиције је некадашња Архиепископија православних руских цркава у западној Европи (рус. , фр. ) која је била егзархат Цариградске патријаршије у периоду од 1931. до 2018. године. Након укидања тог тзв. руског егзархата од Светог синода Цариградске патријаршије већина „парохија руског предања」 (58%) на челу са архиепископом се изјаснила за прелазак под јурисдикцију Руске православне цркве. Архиепископ Јоан (Ренето) примљен је 14. септембра 2019. године под окриље Московске патријаршије са титулом „архиепископ дубњински」.[1][2]
Патријарашку и синодалну повељу о васпостављању јединства Архиепископије са Руском православном црквом је потписао патријарх московски Кирил у ставропигијалном Даниловом манастиру у Москви, дана 1. новембра 2019. године. Два дана касније на архијерејској литургији у Храму Христа Спаситеља повеља је уручена архиепископу Јоану који је уведен у достојанство митрополита. Тиме је обновљено историјско и канонско јединство Архиепископије западноевропских парохија руске традиције са Московским патријархатом.[3]
Remove ads
Организација
Одлуком Светог синода Руске православне цркве од 7. октобра 2019. утврђена је канонска организација Архиепископије. Прописано је да Архиепископија задржава своје богослужбене и пастирске посебности које су дио њене традиције, као и историјске посебности у епархијској и парохијској управи. Свето миро добија од патријарха московског. Архиепископија има свој статут (рус. ), а његове измјене и допуне врше се након добијања сагласности од патријарха и Светог синода.
На челу Архиепископије стоји епархијски архијереј са титулом архиепископа. Бира се тако што Савјет Архиепископије саставља прелиминарни списак кандидата на основу предлога добијених од манастира и парохија.[4] Прелиминарни списак се шаље патријарху који има право да га измијени. Савјет Архиепископије се може сагласити са измијењеним списком и таквог га послати манастирима и парохијама или може одлучити да шаље нови прелиминарни списак на разматрање патријарху. Након што манастири и парохије добију утврђени списак онда бирају своје делегате. Општа скупштина Архиепископије састављена од свештенства и делегата-мирјана бира архијереја у складу са процедуром предвиђеном статутом. Избор архијереја потврђује Свети синод.
Архијереји Архиепископије су пуноправни чланови Помјесног сабора и Архијерејског сабора, а представници свештенства и мирјана се бирају за делегате Помјесног сабора. Епархијски архијереј (архиепископ) може бити члан Светог синода Руске православне цркве као један од пет привремених чланова. Саборске одлуке су обавезне за Архиепископију, а синодске одлуке усаглашене са патријархом се примјењују у Архиепископији водећи рачуна о њеним посебностима. Апелациона инстанца за одлуке црквеног суда Архиепископије је Високи општецрквени суд Руске православне цркве, а судска инстанца за архијереје је Високи општецрквени суд и Архијерејски сабор. Архиепископија има своју финансијску и имовинску аутономију.[5]
Remove ads
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads