Атлетика на Летњим олимпијским играма 2016 — бацање диска за мушкарце
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Бацање диска за мушкарце, била је једна од 47 дисциплина атлетског програма на Летњим олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру, Бразил. Такмичење је одржано 12. и 13. августа на Олимпијском стадиону Жоао Авеланж. Квалификацијама бацања диска у мушкој конкуренцији отворена су атлетска такмичења.
Титулу олимпијског победника са Олимпијских игара у Лондону 2012 бранио је Роберт Хартинг са Немачке.
Remove ads
Земље учеснице
Учествовало је 35 бацача копља из 24 земље.
Аустралија (2)
Аустрија (1)
Белгија (1)
Естонија (2)
Индија (1)
Иран (2)
Исланд (1)
Јамајка (1)
Казахстан (1)
Кипар (1)
Колумбија (1)
Куба (1)
Литванија (1)
Мађарска (1)
Немачка (3)
Норвешка (1)
Пољска (2)
Самоа (1)
Саудијска Арабија (1)
Сједињене Америчке Државе (3)
Украјина (2)
Црна Гора (1)
Шведска (2)
Шпанија (2)
Remove ads
Систем такмичења
Такмичења у овој дисциплини су одржана у два нивоа. Први ниво су квалификације у којима су учествовали сви такмичари подељени у две квалификационе групе. Сваки такмичар је са три бацања покушао да постигне квалификациону норму. Такмичари који су пребацили задату норму аутоматски су се квалификовали за финале. Ако је мање од 12 такмичара пребацило норму онда се та разлика попуњана са онима који су постигли резултате најближе квалификационој норми. У финалу сви квалификовани изводе по три бацања, а најбољих 8 настављају борбу за медаље. Такмичење траје два дана.
Remove ads
Рекорди пре почетка такмичења
Светски рекорд | 74,08 м | Јирген Шулт | ![]() |
Нојбранденбург, Источна Немачка | 6. јун 1986. |
Олимпијски рекорд | 69,89 м | Виргилијус Алекна | ![]() |
Атина, Грчка | 23. август 2004. |
Најбољи резултат сезоне | 68,15 м | Пјотр Малаховски | ![]() |
Варшава, Пољска | 28. мај 2016. |
Најбољи светски резултати у 2016. години
Десет најбољих такмичара у бацању диска 2016. године пре почетка такмичења (12. августа 2016), имали су следећи пласман на светској ранг листи.[2]
1. | Пјотр Малаховски | ![]() | 68,15 | 28. мај |
2. | Кристоф Хартинг | ![]() | 68,06 | 26. јун |
3. | Роберт Хартинг | ![]() | 68,04 | 27. мај |
4. | Фредрик Дакре | ![]() | 68,02 | 23. април |
5. | Виктор Хоган | ![]() | 67,62 | 15. април |
6. | Мартин Вијериг | ![]() | 67,60 | 15. мај |
7. | Сем Матис | ![]() | 67,45 | 19. март |
8. | Филип Миланов | ![]() | 67,26 | 6. мај |
9. | Данијел Јасински | ![]() | 67,16 | 15. јун |
10. | Золтан Коваго | ![]() | 67,13 | 18. јул |
Такмичари чија су имена подебљана учествују на ЛОИ.
Сатница
Сатница такмичења на сајту ИААФ[3]
Сва времена су по локалном времену (UTC-3)
Освајачи медаља
![]() |
![]() |
![]() |
Кристоф Хартинг ![]() |
Пјотр Малаховски ![]() |
Данијел Јасински ![]() |
Резултати
Квалификације
Такмичари су били подељени у две групе. Квалификацина норма за улазак у финале изнзносила је 65,50 м. Норму су испунила 2 бацача кугле (КВ), а осталих 10 на основу постигнутог рекултата (кв).[4],[5],[6]
- Подебљани резултати личних рекорда означавају да је тај резултат и национални рекорд
Финале

Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads