Аустријске савезне железнице

Аустријске савезне железнице ( , формално Österreichische Bundesbahnen-Holding Aktiengesellschaft (лит. „Аустријска савезна железничка холдинг акционарска компанија「) и раније Bundesbahn Österreich или BBÖ, сада познатији као ОББ (ÖBB), је национални железнички систем Аустрије и администратор железница Лихтенштајна. ОББ група је у потпуности у власништву Републике Аустрије и подељена је на неколико засебних предузећа која управљају инфраструктуром и обављају путничке и теретне услуге.

Аустријске савезне железнице
Врста	Акционарско друштво
Делатност	Железнички саобраћај
Основано	19. јули 1923.
Седиште	Беч,  Аустрија
Руководиоци	Андреас Мата
Приход	€6,945 милиона(2019)
Профит	€169 милиона(2019)
Укупна актива	€2,645 милиона (2019)
Укупан капитал	€31,254 милиона (2019)
Број запослених	41.904 (2019)
Веб-сајт

Рејлџет, брзи воз ОББ-а

Интерсити-Екпрес

Мапа главне железничке мреже у Аустрији

Интерсити на железници Семеринг

Еуросити воз у Болцану, Јужни Тирол

Регионал-Екпрес воз у Бечу

Регионални воз у Штајерској

Бечки Шнелбан је приградска железничка мрежа у метрополитанској области Беча

Теретни воз компаније Рејл Карго Аустрија

Маневарска локомотива у Горњој Аустрији

ОББ управља са 9 ранжирних станица у Аустрији

Главна железничка станица у Салцбургу, у којој се спајају локалне и међународне транспортне руте

Главна сала Главне железничке станице у Линцу

Регионална железничка станица у Кремсу, Доња Аустрија

Типична приградска железничка станица јужно од Беча

Аустријске савезне железнице су имале два одвојена периода постојања. Први период од 1923. године, под називом Бундесбан Естерајх ( ), као наследник Царских аустријских државних железница (kkStB), која је асимилирана у Немачки рајхсбан ( ), током Аншлуса 1938–1945. Аустријске железнице су реформисане 1947. године, под мало другачијим именом Естерајхише Бундесбанен ( ).

Историја

• 1882. године – Постепена национализација железничке мреже Аустро-Угарске у Царске аустријске државне железнице. До избијања Првог светског рата, једина већа железничка пруга у Аустрији која је остала у приватним рукама била је Аустријска јужна железница (Зидбан - ).
• 1918. године – Након распада Аустроугарске империје и пораза у Првом светском рату, аустријски део ккСтБ остао је под државном контролом под именом Немачко-аустријске државне железнице ( ), који је 1919. преименован у Аустријске државне железнице ( ).
• 1923. године – Оснивање независног, комерцијалног предузећа, Бундесбан Естерајх - Савезне железнице Аустрије ( ), које је користило скраћеницу ББО (BBÖ), зато што је ОББ (ÖBB) већ преузео швајцарски Енсинген-Балстал-Бан.
• 1938. године – Аншлус Аустрије у састав Немачке империје. ББО је преузео Дојче Рајхсбан ( ). Током Другог светског рата уништено је око 41% аустријске железничке мреже.
• 1947. године – Компанија је реформисана користећи мало другачији назив Естерајхише Бундесбанен - Аустријске савезне железнице ( ). Њихова инфраструктура је обновљена и електрификација је убрзана.
• 1969. године – Донет је нови савезни закон о железници. ОББ је постала несамосталан, привредни субјект, који је вођен као грана индустријског програма владе и остала је у потпуности у оквиру савезног буџета Аустрије.
• 1992. године – ОББ је избачена из савезног буџета и претворена у компанију са сопственим правним статусом. Предузеће је у 100% власништву Републике Аустрије. Ова промена је имала два основна циља:
  1. Морало се ускладити са правилима ЕУ о пријему Аустрије у Европску унију.
  2. Финансијска потраживања за јавном касом требала су да буду смањена као резултат побољшања ефикасности и притиска конкуренције.
• 2004. године – ОББ је реорганизована у ОББ Холдинг АГ и неколико оперативних подружница. Холдинг компанија је требала да надгледа пословање компанија које су јој додељене, да координира кохерентан стратешки приступ и додели задатке за цело предузеће.^[1]
• 1. јануара 2005. године – Подружнице ОББ-Холдинг АГ постале су аутономне и оперативно независне.
• 2012. године ОББ је прославила 175. годишњицу Северне пруге - Нордбана, најстарије компаније-претходнице која је обележила почетак железничког саобраћаја у Аустрији. Извршни директор ОББ-а Кристијан Керн отворио је изложбу о сарадњи компаније са нацистичком Немачком, под називом „Потиснуте године – железница и националсоцијализам у Аустрији 1938–1945「. Он је тај период назвао "најмрачнијим поглављем историје наше компаније", додајући да компанија мора прихватити овај период као део свог наслеђа.^[2] Изложба је касније отишла на турнеју и представљена је у згради Европског парламента у Бриселу.^[3]

Инфраструктура

Аустријски железнички систем је у великој мери електрификован. Електрификација система је почела 1912. године, али није достигла напредно стање све до 1950-их. Последња парна локомотива у редовном саобраћају на мрежи стандардног колосека престала је да вози 1978. године. Инфраструктура државне аустријске мреже укључује са 9.740 км шина, 788 сигналних кутија, 251 тунел, 6.580 мостова и осам хидроелектрана (ХЕ) са 16.7. Hz системом електрификације, и две енергетске хеп станице са производном снагом од 50 Hz.^[4]

Извод из података о инфраструкутри ОББ:

• Оперативна дужина мреже рута (у км): 4.875, 72% електрифицирано
• Тунели: 251
• Мостови: 6.580
• Железнички прелази (нивелисани): 3.087
• Заштита од лавина и камења (км): 171
• Нагиби стена и насипа (ха): 2.712
• Баријере против буке (км): 854
• Платформе (км): 389
• Железничке станице и стајалишта: 1.046
• Лифтови: 645
• Покретне степенице: 188
• Разгласи: 1.906
• 1.093 локомотиве
• 2.799 путничких вагона
• 26.518 теретних вагона
• 2.200 аутобуса
• ОББ-ове аутобуске линије прелазе 52,500,000 км годишње.

Промет путника

По подацима ОББ-а из 2018. године, те године је превежено 474 милиона путника, од тога аутобусима 213 милиона. Путници су укупно прешли 11,5 милијарди километара. Укупно је регистровано 2.319.826 полазака возова годишње или 6.596 полазака дневно.

Железничке везе са суседним земљама

Све суседне пруге имају исти колосек.

• Чешка — промена напона и фреквенције на 25 kV 50 Hz AC
• Немачка — исти напон и фреквенција 15 kV 16.7 Hz AC
• Мађарска — промена напона и фреквенције на 25 kV 50 Hz AC
• Италија — промена напона и фреквенције на 3 kV DC
• Лихтенштајн — исти напон и фреквенција 15 kV 16.7 Hz AC
• Словачка — промена напона и фреквенције на 25 kV 50 Hz AC
• Словенија — промена напона и фреквенције на 3 kV DC
• Швајцарска — исти напон и фреквенција 15 kV 16.7 Hz AC

Активни возни парк

Електричне локомотиве

• 
  ОББ Класа 1293 Вектрон (ÖBB Vectron 1293)
• 
  ОББ Класа 1016/1116/1216
• 
  ОББ Класа 1144
• 
  ОББ Класа 1142
• 
  ОББ Класа 1163
• 
  ОББ Класа 1063

Дизел локомотиве

• 
  ОББ Класа 2016 Херкулес
• 
  ОББ Класа 2143
• 
  ОББ Класа 2043
• 
  ОББ Класа 2070 Хектор
• 
  ОББ Класа 2068
• 
  Снежни плуг ОББ Класа 2080/2081

Електричне композиције

• 
  ОББ Класа 4011 ИЦЕ Т
• 
  ОББ Класа 4023/4024/4124 Талент
• 
  ОББ Класа 4020
• 
  ОББ Класа 4746

Дизел композиције

• 
  ОББ Класа 5022 Десиро
• 
  ОББ Класа 5047

Одржавање опреме пута

• 
  ОББ Класа Кс630
• 
  ОББ Класа Кс629.9
• 
  ОББ Класа Кс626
• 
  ОББ Класа Кс556.1
• 
  ОББ Класа Кс554.3
• 
  ОББ Класса Кс552
• 
  ОББ Класа Кс534

Додатна литература

• Lorenz Gallmetzer/Christoph Posch: 175 Jahre Eisenbahn für Österreich, Brandstätter, Wien 2012.
• Ulrich Schefold: 150 Jahre Eisenbahn in Österreich. Südwest-Verlag, München 1986.
• Matthias Wiener: ÖBB im Wandel. Eisenbahn Journal, Sonderausgabe 1/2006, 3-89610-154-4.