Битка код Марс-ла-Тура

Битка код Марс-ла-Тура (енгл. ), 16. августа 1870, немачка победа у француско-пруском рату. Позната и под именом битка код Вионвила (фр. ) или битка код Резонвила (фр. ).^[1] Први француски митраљези успешно су коришћени у овој бици.

Позадина

После пораза у граничним биткама (4-6. августа 1870), Наполеон III је 12. августа 1870. предао врховну команду над Рајнском армијом (Гарда, 2, 3, 4. и 6. корпус, 1. и 3. коњичка дивизија) маршалу Базену и наредио му да се повуче у Шалонски логор (фр. ). Повлачење је почело 14. августа, споро и неорганизовано, успорено и немачким нападом код Колонбе и Нујиа. Споро повлачење настављено је и 15. августа. Док су Французи за 2 дана одступили 15 км, Немци су за то време напредовали 40 до 50 км. Тог дана се лева (јужна) француска колона (2. и 6. корпус) налазила од Гравлота (фр. ) до Вионвила, а десна (3. и 4. корпус) неколико километара северозападно од Меца, с тим што је 4. корпус, због закрчености путева, морао да маршује северније преко Воапија (фр. ) и Донкур-ле-Конфлана (фр. ).^[1]

Пошто је после битке код Колонбеа стекао утисак да је француска армија потучена, Молтке је наредио немачкој 2. армији (5. и 6. коњичка дивизија, Гарда, 3, 4, 9, 10 и 12. корпус, а од 15. августа и 2. корпус) под командом Фридриха Карла да пресече одступницу француским снагама. Уверен да се потучена француска војска повлачи северним правцем Донкур-ле-Конфлан-Етен (фр. ), Фридрих је предузео наступање ка Вердену паралелно са правцем повлачења француских снага, гонећи својим деснокрилним корпусима француске заштитнице, али настојећи да левим крилом стигне Французе при прелазу Мезе. Тако је 15. августа немачка 2. армија предузела бочни марш јужно од Меца и пружила Французима повољну прилику за напад на њене истурене корпусе, коју Французи нису искористили. Фридрих Карл је за 16. август наредио 10. корпусу да наступа од Понт-а-Мусона (фр. ) према Сент Илер ан-Вевру (фр. ), 3. корпусу преко Горза (фр. ) ка Марс-ла-Туру (село југозападно од Меца), 5. и 6. коњичкој дивизији да извиђају испред тих корпуса према северу, 9. корпусу да се приближи Мозелу, 2. корпусу да избије до Бича југоисточно од Меца, 12. корпусу да стигне до Понт-а-Мусона, а 4. корпусу и Гарди да наступају према Тулу.^[1]

Париз

Верт

Гравлот

Раштат

Мец

Стразбур

Белфор

Седан

Орлеан

Тул

Вајсенбург

Шпихерен

Колонбе

Бомон

Кулмје

Бон-ла-Роланд

Лонви

Пон Ноајел

Бапом

Лизена

Марс-ла-Тур

Сен Кантен

Понтарље

Нанси

Бич

Тионвил

Линевил

Витлих

Хомбург

Нојнкирхен

Ландау

Мајнц

Сент Авол

Шалон

Везел

Шварцвалд

Сарбрикен

Агено

Верден

Раштат

Раштат

Француско-пруски рат на мапи Француске.

Битка

Пошто је Базен наредио да се повлачење француске војске настави 16. августа тек у подне, уместо у 6 сати ујутро како је било раније предвиђено, немачке снаге наишле су на француске логоре. Немачка 5. коњичка дивизија је око 9 сати код Тронвила (фр. ) напала артиљеријском ватром француску 1. и 3. коњичку дивизију, које су се због настале панике зауставиле тек иза логора француског 2. корпуса. У одговор, једна бригада 2. корпуса заузела је шуму Сент Арну (фр. ), једна дивизија излаз из Горзове увале, а друга дивизија Вионвил и Флавињи (фр. ). Једна дивизија 4. корпуса је такође упућена на Флавињи, једна дивизија остављена је код Сен Марсела (фр. ), а друга у резерви улево према шуми Сен Арну. Због развоја тих снага (5 дивизија и 1 бригада), немачка 5. коњичка дивизија повукла се иза шуме Тронвил, а 6. коњичка дивизија спустила се на прве обронке Горзове увале.^[1]

У том тренутку стигла су чела колона немачког 3. корпуса: 5. дивизија пела се узаном Горзовом увалом, а 6. дивизија кренула је на Марс-ла-Тур. Када је стигао на плато и угледао друм Мец-Верден, командант немачког 3. корпуса одлучио је да га заузме. Око подне Немци су заузели Вионвил и Флавињи, али у 14 часова због недостатка резерви и муниције запали су у кризу. Уместо да искористи ту прилику и нареди општи противнапад и реши битку у своју корист, Базен је највећим делом Гарде појачао своје, ионако јако, лево крило. Криза немачког 3. корпуса је делимично преброђена, захваљујући интервенцији 32. бригаде из 8. корпуса, која је стигла преко Горза и спречила обухват немачког десног крила, као и 37. бригаде из 10. корпуса која је продрла у шуму Тронвил. Око 15 часова на бојиште су стигле свеже дивизије француског 3. и 4. корпуса и упркос противнападу немачке 12. коњичке бригаде (из 5. коњичке дивизије) преотеле шуму Тронвил.^[1]

У 16. часова принв Фридрих Карл стигао је на бојиште и наредио трупама на десном крилу да остану на својим положајима, а трупама на левом крилу да крену у напад. Ради тога је у шуми Тронвил образована велика батерија од 102 оруђа. У том су на бојиште стигле колоне немачког 10. корпуса, док је маршал Базен, и поред огромне бројне надмоћности, обуставио сваки покрет својих трупа и остао у дефанзиви. Када је немачка 38. бригада избила на гребен северно од Марс-ла-Тура, дочекана је снажном артиљеријском и пешадијском ватром француског 4. корпуса, те су се њени остаци повукли у шуму Тронвил. У том критичном часу сукоб коњице код Вил-сир-Ирона (фр. ) остао је нерешен, а ни улазак у борбу немачке 25. дивизије из 9. корпуса према Резонвила није дошао до изражаја.^[1]

Последице

После прекида борбе, који је наступио падом мрака, Французи су сматрали да су однели победу, иако је то, у ствари, био почетак затварања Базенове армије у Мецу. Око поноћи Базен је наредио да се трупе повлаче ка Мецу ради снабдевања муницијом. Повлачење је вршено без узнемиравања. Немци су били задовољни и зачуђени што им Французи уступају терен који нису освојили. То је омогућило Молткеу да оствари свој велики обилазни маневар и два дана касније добије битку код Гравлота. Немци су изгубили око 16.000, а Французи око 17.000 људи.^[2]