Велереч

Велереч је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 716 становника. Припада општини Горњи Милановац.^[1]

Велереч
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	716
Географске карактеристике
Координате	44° 03′ 00″ С; 20° 28′ 00″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	338
Површина	14,34 2
Велереч Велереч на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Историја

Становништво се иселило пред најездом Турака. Нови досељеници населили су се у 18. веку. Они су се доселили из Старог Влаха и Црне Горе. Велереч се први пут помиње у турском попису 1559. године под именом Сладановци. Име је добило по врсти храста сладан, у народу познатог као слатка граница. Име Велереч настало је од назива велико-речје, што значи земљиште испресецано великим бројем речица.^[1]

У Велеречи постоји доста легенди о учешћу становника тог села у боју на Косову пољу 1389. године, о животу мештана под турском влашћу, као и о учешћу мештана у борби против Турака у Првом и Другом српском устанку.^[1]

Школа и црквена парохија Велеречи су у Горњем Милановцу – у цркви Свете Тројице. Сеоска слава је Бели четвртак.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 167 ратника. Погинуло их је 80 а 87 је преживело.^[1]

Географија

Велереч се налази северно од Горњег Милановца, а са градом је у додиру пошто је део градског насеља формиран на велеречком атару. Село заузима површину од 1.434 хектара, са јужне стране се граничи са Горњим Милановцем и Грабовицом, на северу са Мајданом и Љутовницом, источно са Сврачковцима и Невадама и западно са селима Брусница и Клатичево. Налази се на надморској висини од око 330 м.^[1]

Кроз село пролази Ибарска магистрала која је настала након што је модернизован пут Горњи Милановац – Рудник. Такође пролази и део путног правца Горњи Милановац – Прањани – Пожега, као и пут ка Крагујевцу. Све до 1970. кроз село је пролазила железничка пруга узаног колосека Сарајево – Београд, која је укинута због нерентабилности, што се касније показало погрешним јер је већ крајем 20. века поново вођена акција за успостављање железничке везе са Чачком и Београдом, али је због тада неповољних политичких околности овај пројекат одложен. Своју железничку станицу, Срчаник, Велереч је добио 1922. године.

Овде се налазе Стари споменици на сеоским гробљима у Велеречи (општина Горњи Милановац) и Крајпуташ на Турском брду у Велеречи.

Клима

Село се налази у зони умереноконтиненталне климе, средња годишња температура износи 10 °C, а велики утицај на климу има и близина планине Рудник. Најтоплији месец је јул са просеком од 19 °C, док је најхладнији јануар са просеком од око 1 °C, док минималне температуре силазе и испод 28 степени испод нуле. Средња годишња количина падавина је око 850 мм. Од ветрова доминирају северац, као и североисточни ветар који се у селу назива „устока「, као и јужни ветар развигорац у пролеће.

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 749 становника, 1921. године 697, а 2002. године тај број је спао на 644.

У насељу Велереч живи 483 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,7 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 188 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 905 1953. 888 1961. 868 1971. 687 1981. 481 1991. 565 562 2002. 599 611 2011. 704

Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби			589	98,33%
Црногорци			3	0,50%
Мађари			1	0,16%
Македонци			1	0,16%
непознато			4	0,66%

Становништво према полу и старости^[4]

м ж ? 4       4 80+ 6       4 75—79 6       7 70—74 17       14 65—69 14       25 60—64 15       17 55—59 13       11 50—54 18       20 45—49 34       28 40—44 27       24 35—39 15       20 30—34 19       13 25—29 23       22 20—24 27       17 15—19 24       25 10—14 19       10 5—9 12       18 0—4 15       12 Просек : 38,7 40,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	175	184	209	190	151	191	188

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	29	43	32	52	17	10	5	0	0	0	3,19

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	262	87	153	15	6	1
Женски	251	54	153	34	9	1
УКУПНО	513	141	306	49	15	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	133	8	0	5	67
Женски	100	5	0	0	60
Укупно	233	13	0	5	127
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	8	6	1	16
Женски	0	0	6	4	2
Укупно	2	8	12	5	18
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	4	3	1	2
Женски	0	1	2	3	13
Укупно	0	5	5	4	15
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	9
Женски	3	0	0	1
Укупно	4	0	0	10