Велика Кладуша
град и сједиште истоимене општине у БиХ From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Велика Кладуша је град и сједиште истоимене општине на крајњем сјеверозападу Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Великој Кладуши је пописано 5.009 лица.[1]
Remove ads
Историја
Други свјетски рат
 | одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Ако сте у могућности, побољшајте овај одељак. |
Крајем јуна 1941. године усташе су похапсиле много Срба у селима Маљевцу и Цетинграду, срез Слуњ, у Широкој Рјеци и свим осталим селима општине Крстиње, срез Војнић. Довезли су их камионима у Велику Кладушу и у православној цркви поклали ножевима.[2][3]
Само из села Маљевца једном су поубијали чекићем у главу око 400 жена и деце.[2][4]
У мучењу и убијању деце усташе су имале своје нарочите методе као и код људи и жена. У Цетинграду срез Слуњ, један очевидац овако описује страдање српске деце и њихових родитеља. „Усташе су похватале неколико стотина жена, деце и стараца и одвели их у Велику Кладушу. Ту су их затворили у цркву и тукли маљевима и кундацима. Када се спустила ноћ одвели су их у ровове и поубијали. Жене и децу нису убијали из пушака, него су их клали ножевима и притукли маљевима. Најпре су поубијали децу пред очима матера, а затим мајке. У близини тих ровова нашли су се неки људи и жене скривени у кућама. Они су чули ужасан јаук и врисак деце и жена, док су их усташе бацале у ровове, чули су се повици деце како моле мајке да се мало одмакну, јер им је тесно. Неку су децу засули живу кречом па онда земљом.[5]
Стеван и Јован Мијатовић причају како су „виђали малу децу живу затрпану камењем, затим у повоју без главе, бачену поред пута, а није редак случај да су малу децу набијали на колац“.[5]
Црква у Великој Кладуши служила је једно време за затвор Срба. Тако су усташе једном дотерале у цркву око 40 Срба са женама и децом из села Крстиња, срез Војнић ту су их мучили 4 дана, па их одатле одвели у село Мехино Стијење и побили.[5]
Након Другог свјетског рата
У Великој Кладуши је 16. септембра 1990. године одржан највећи скуп босанских муслимана са око 300.000 присутних. Био је то оснивачки скуп странке СДА у том крају. Присутнима се обратио Фикрет Абдић, успешан привредник из социјалистичког доба, директор Агрокомерца.
Током рата, Велика Кладуша је била главни град Аутономне Покрајине Западна Босна.
Remove ads
Насеља
Становништво
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Образовање
- Основне школе: 10 централних основних школа, 21 четвороразредна школа, ученика 5578, запослених у основним школама: 382 укупно.
- Средње школе: једна општа гимназија, двије средње мјешовите школе, укупно ученика 2.224, 142 запослених у средњим школама.
Здравство
- Здравствена установа Дом здравља Велика Кладуша са 7 здравствених амбуланти, има укупно 172 запослена, од којих је 27 доктора медицине и стоматолога, док је 11 виших и 75 медицинских техничара.
- Социјална заштита: Јавна установа Центар за социјални рад Велика Кладуша, запослено 2 социјална радника, један психолог, један правник.
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads