Велики Црљени

Велики Црљени су насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2022. било је 3.888 становника.

Велики Црљени
ТЕ „Колубара“, са Ибарске магистрале
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Лазаревац
Становништво
— 2022.	3.888
Географске карактеристике
Координате	44° 28′ 02″ С; 20° 17′ 02″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	134
Велики Црљени Велики Црљени на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11563
Позивни број	011
Регистарска ознака

Историја

Насеље лежи северно од Лазаревца. По предању, на месту где је извор „Чесма“, постојала је стара црква, коју су Мађари порушили. У близини се налази „маџарско гробље“ .

За време аустријске владавине (1818—1739. г.) ово се село помиње под именом . У првим деценијама 19. века, Црљени су унети у араче спискове и имали су 1818. г. 24, а 1822. г. 25 кућа. Године 1818. село је припадало Кнежини Гошнића, а 1822. године Кнежини Станевића. По попису из 1921. године село је имало 219 кућа са 1077 становника.

У стариначке „староседелачке“ породице убрајају се: Пакићи и Аћимовићи који не знају порекло, затим Живановићи, Ђурђевићи, Гајићи, Нешковићи, Шарћићи, Кокоровићи и Илићи, чији су преци дошли из Сјенице (подаци крајем 1921. године).^[1][2]

Овде се налази ОШ „Свети Сава” Велики Црљени.

Демографија

У насељу Велики Црљени живи 3577 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (37,1 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 1528 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3] Година Становника 1948. 2.296 1953. 2.687 1961. 4.227 1971. 3.861 1981. 4.252 1991. 4.668 4.506 2002. 4.580 4.865 2011. 4.318

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			4.347	94,91%
Роми			61	1,33%
Румуни			26	0,56%
Југословени			22	0,48%
Хрвати			21	0,45%
Црногорци			13	0,28%
Горанци			8	0,17%
Македонци			5	0,10%
Мађари			4	0,08%
Немци			2	0,04%
Бугари			2	0,04%
Украјинци			1	0,02%
Словенци			1	0,02%
Руси			1	0,02%
Албанци			1	0,02%
непознато			22	0,48%

Становништво према полу и старости^[5]

м ж ? 13       14 80+ 22       32 75—79 43       70 70—74 108       138 65—69 115       136 60—64 102       127 55—59 80       98 50—54 167       130 45—49 231       214 40—44 176       156 35—39 144       164 30—34 119       161 25—29 173       161 20—24 185       158 15—19 178       159 10—14 139       145 5—9 147       136 0—4 123       116 Просек : 37,1 39,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	532	753	1.255	1.072	1.289	1.485	1.528

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	311	371	252	356	132	75	21	5	2	3	3,00

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.856	591	1.101	89	74	1
Женски	1.918	402	1.091	316	102	7
УКУПНО	3.774	993	2.192	405	176	8

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.024	57	0	410	166
Женски	506	52	0	91	94
Укупно	1.530	109	0	501	260
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	169	79	30	16	42
Женски	34	8	58	41	11
Укупно	203	87	88	57	53
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	7	9	10	2
Женски	3	10	17	33	36
Укупно	4	17	26	43	38
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	11	0	0	15
Женски	12	2	0	4
Укупно	23	2	0	19

Види још

• Градска насеља у Србији