Варадински пашалук

Варадински пашалук (осм. тур. ) је био пашалук Османског царства, између 1660. и 1692. године. Заузимао је пограничне области између данашње Румуније и Мађарске, а управно седиште му је био Велики Варадин (мађ. , рум. ). Пашалук је успостављен 1660. године, након што је Османско царство заузело Велики Варадин и околне територије (), које су до тада биле под управом Кнежевине Трансилваније. У састав новог пашалука укључени су и поједини делови темишварског и јегарског пашалука. Након хабзбуршког освајања Великог Варадина (1692) пашалук је престао да постоји. На подручју овог пашалука живели су Румуни, Мађари и Срби.^[1]

Великоварадински пашалук Eyālet-i Vārad
1660.—1692.
Великоварадински пашалук 1683. године
Главни град	Велики Варадин
Регија	Средња Европа
Земља	Османско царство
Догађаји
Статус	Бивша покрајина
Владавина
• Облик	Пашалук
Историја
• Успостављено	1660.
• Укинуто	1692.
Претходник Следбеник Кнежевина Трансилванија Темишварски пашалук (Османско царство) Јегарски пашалук (Османско царство) Краљевина Угарска (Хабзбуршка монархија) Кнежевина Трансилванија (Хабзбуршка монархија)

Види још

• Кришана
• Кнежевина Трансилванија
• Историја Румуније
• Историја Мађарске у Османском царству
• Срби у Мађарској
• Срби у Румунији