Велико Очијево

Велико Очијево је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Бихаћ, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 72 становника.

Велико Очијево
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Унско-сански кантон
Општина	Бихаћ
Становништво
— 2013.	19
Географске карактеристике
Координате	44° 29′ 04″ С; 16° 12′ 38″ И
Временска зона	(), љети ()
Апс. висина	463
Велико Очијево Велико Очијево на карти Босне и Херцеговине

Географија

Његов природни и географски положај више опредељује припадност дрварском подручју. Велико Очијево се налази са десне стране Унца који је јужна граница. На једном месту Унац прави мало проширење и тај део има жупски карактер (Луке). Сви остали положаји су висински, неки и планински. Према западу је Мало Очијево, према северу и истоку су косе Осјеченице. Село је јако кршевито с врло плитким слојем плодне земље. Делови подручја, уз реку Унац, припадају Националном парку Уна.

Историја

Историја Великог Очијева се не разликује од историје Малог Очијева. Оба Очијева, као једно подручје, помињу се у документима каптола у Книну из 14. и 15. века, који је морао у неколико наврата интервенисати у сукобима око права на Очијево између породице Мишљеновић и осталих породица племена Колунић.

У селу Великом Очијеву је 1917. године рођен Ранко Шипка, партизански борац, ратни командант Пете крајишке козарске ударне бригаде и Четврте крајишке дивизије. Он је погинуо 1944. године, а после рата је проглашен за народног хероја Југославије.

У току Другог светског рата, октобра 1941. године у близини Великог Очијева је убијен Марко Орешковић, један од организатора устанка у Лици. Он је стардао приликом повратка из Дрвара, када га је из користољубља убила једна група одметника.

Становништво

По попису из 1991. у селу је живело 72 становника.

Националност[1]	1991.
Срби	70
Југословени	1
остали и непознато	1
Укупно	72