Византологија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Византологија је интердисциплинарна наука која се бави проучавањем историје, културе, демографије, религије, књижевности, музике, науке, економије, новца, политике, свакодневног живота Источног римског царства. Као наука, византологија је настала у Немачкој, основана од стране Хијеронимуса Волфа (1516—1580).
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Remove ads
Византологија
Проучавање византијске историје отпочело је још током средњег века, у самом Византијском царству. Након пада Цариграда под Турке 1453. године и пропасти средњовековног Византијског царства, интересовање за византијску историју (посебно грчке изворе) наставља се са италијанским хуманизмом, а током 17. века шири се на просторе Европе и Русије. Почетком 20. века, формирањем византолошких студија, византологија постаје самостална дисциплина. Документа која проучава византологија могу се класификовати на више начина: 1) секуларна (царска и приватна документа) и верска (акти патријаршије и епископија), 2) према аутентичности (оригинали, копије) и сл. Царски документи могу се поделити на оне којима се проглашавају закони (едиктон, типографи, номоси, сакре и др.), доносе одлуке поводом специфичних слућаја (епистуле и др.), документа спољне политике (уговори, писма страним владарима) и административни документи (простагме, хорисми, сигилије и др). Свети документи су документи и службена писма патријаршије и епископа. Проучавање византијских извора задатак је различитих помоћних историјских наука, попут сигилографије, палеографије, епиграфике, нумизматике, метрологије, хронологије и др.
Remove ads
Познати византолози
- Атанасије Ангелу (рођен 1951.), Грк
- Сергеј Аверинчев (1937—2004), Рус
- Петер Харанис (1908—1985), Грк
- Франц Долгер (1891—1968), Немац
- Божидар Ферјанчић (1929—1998), Србин
- Филарет Гранић (1883—1948), Србин
- Хенри Грегор (1881—1964), Белгијанац
- Венанс Грумел (1890—1967), Француз
- Шарл Дил (1859—1944), Француз
- Јудита Херин (рођена 1942.), Британка
- Карл Хопф (1832—1873), Немац
- Херберт Хунгер (1914—2000), Аустријанац
- Александар Каждан (1922—1997), Рус
- Карл Крумбахер (1856—1909), Немац
- Ангелики Лају (1941—2008), Гркиња
- Виктор Лазарев (1897—1976), Рус
- Рут Макрид (1969—1992), Американка
- Љубомир Максимовић (рођен 1938.), Србин
- Доналд Никол (1923—2003), Британац
- Георгије Острогорски (1902—1976), Рус, Југословен
- Џон Мејендорф (1926—1992), Француз
- Ђула Моравчик (1892—1972), Мађар
- Вилхелм Нисен (1925—1994), Немац
- Радивој Радић (рођен 1954), Србин
- Василиј Регел (1857—1932), Рус
- Емил Ренолд (1870-?), Француз
- Стивен Рансимен (1903—2003), Енглез
- Густав Шлумбергер (1844—1929), Француз
- Варен Тредголд (рођен 1949.), Американац
- Фјодор Успенски (1845—1928), Рус
- Александар Васиљев (1867—1953), Рус
- Сперос Врионис (1928—2019), Грк
- Дионисије Закинтос (1905—1993), Грк
- Васил Василевски (1838—1899), Рус
Remove ads
Види још
Литература
- Evans, Helen C. & Wixom, William D. (1997). The glory of Byzantium: art and culture of the Middle Byzantine era, A.D. 843-1261. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 9780810965072.
- Baynes, Norman Hepburn (1955). Byzantine studies and other essays. London: U. of London.
- Kazhdan, Aleksandr Petrovich (1982). People and power in Byzantium: an introduction to modern Byzantine studies. Dumbarton Oaks.
- Gregory, Timothy E. (1990). „Intensive archaeological survey and its place in Byzantine studies」. Byzantine Studies. 13 (2): 155—175.
- Charanis, Peter (1972). Studies on the demography of the Byzantine empire: collected studies. Variorum Publishing.
- Hendy, Michael F. (1969). „Coinage and money in the Byzantine Empire, 1081-1261」. 12. Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
- Jeffreys, Elizabeth; Haldon, John F.; Cormack, Robin (2008). The Oxford handbook of Byzantine studies. Oxford University Press.
- Barker, Ernest, ур. (1957). Social and Political Thought in Byzantium: From Justinian I to the Last Palaeologus. Oxford: Clarendon Press.
- Vasiliev, Alexander A. (1927). „Byzantine Studies in Russia, Past and Present」. The American Historical Review. 32 (3): 539—545. doi:10.2307/1837746.
- Beck, Hans-Georg (1977). Byzantinistik heute. Berlin: De Gruyter. ISBN 978-3-11-007220-4. (језик: немачки)
- Hunger, Herbert (1973). Byzantinische Grundlagenforschung. London. (језик: немачки)
- Irmscher, Johannes (1971). Einführung in die Byzantinistik. Berlin. (језик: немачки)
- Mazal, Otto (1989). Handbuch der Byzantinistik. Graz. (језик: немачки)
- Moravcsik, Gyula (1976). Einführung in die Byzantologie. Darmstadt. (језик: немачки)
- Stouraitis, Ioannis (2014). „Roman Identity in Byzantium: A Critical Approach」 (PDF). Byzantinische Zeitschrift. 107 (1): 175—220. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 06. 2016. г. Приступљено 19. 05. 2019.
Remove ads
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads