Винко Витезица

Винко Витезица (Трогир, 5. април 1886 – Загреб, 7. јун 1974) био је југословенски историчар књижевности, професор Филозофског факултета и Глумачко-балетске школе у Београду, драматург и преводилац.

Винко Витезица
Датум рођења	(1886-04-05)5. април 1886.
Место рођења	Трогир
Датум смрти	7. јун 1974.(1974-06-07) (88 год.)
Место смрти	Загреб

Биографија

Гимназију је завршио у Сплиту, а 1917. године филозофију на Филозофском факултету у Бечу.

1923. године постаје асистент, а од 1924 до 1937. године је доцент за Упоредну историју књижевности и за Теорију књижевности на Филозофском факултету у Београду.^[1]

Од 1937. до 1941. године је водио Одсек за књижевност и уметност у Министарству просвете и предавао је Историју драмске књижевности и Историју уметности на тадашњој Музичкој и Уметничкој академији у Београду.^[2]

Дела

Писао је есеје и приказе из области литературе, сликарства, музике и позоришног живота. Посебну пажњу је поклањао античкој књижевности. Као историчар књижевности, настојао је да књижевне појаве код нас доведе у везу са токовима светске литертуре илуструјући примерима утицаје појединих европских класика на југословенске писце.^[2]

Написао је више радова из области упоредне књижевности и теорије књижевности, од којих су најважнији:

• Студија о Хамлету (Београд 1924),

• Античка и хришћанска књижевност (Београд 1928),

• Преглед светске књижевности, (Београд 1928),

• Поетика (Београд 1929),

• Естетике Бенедета Крочеа (Београд 1934) - Превод са уводном студијом о естетици и филозофији Бенедета Крочеа,

• Саставио је Антологију народне поезије (Београд 1937) са уводном студијом о народној поезији

• Микеланђело (Београд 1937) ^[2][3]