Виноградарство у Србији
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Виноградарство у Србији је развијена грана пољопривреде. Квалитет вина Србије почива и на великом броју малих произвођача, који их продају на малом броју места.

Историја

Винова лоза се гаји на садашњој територији Србије хиљадама година[1].
Први нађени трагови виноградарства и винарства на територији Србије су посуде из бронзаног доба, око 2200. године п. н. е., и из гвозденог доба, око 400. године п. н. е.. Приликом археолошких ископавања Сирмијума и других античких локалитета у Србији пронађен је велики број амфора које потврђују употребу и производњу вина. Познато је да је римски цар Доментијан (69.-96.) увео законски монопол којим је само италичним виноградарима било дозвољено да саде квалитетну лозу. Тај монопол је важио све до цара Марка Аурелија Проба, рођеног у царском граду Сирмијуму 232. године. Проб је засадио винову лозу на падинама Фрушке горе у околини Сирмијума, па је за његово име везан почетак виноградарства у Србији.
Виноградарство је процвало у доба Немањића, и то највише у Метохији, међутим стагнира под османском и аустроугарском влашћу, да би се поново повратило ослобођењем Србије[1].
У доба цара Душана донет је закон који се односио на справљање вина и његов квалитет, о чему сведочи запис из “Повеље Стевана Првовенчаног”. Сам цар Душан је поседовао велике винограде и дворски вински подрум у близини Призрена. У његово време из винограда и подрума у Великој Хочи вино је керамичким виноводом дугим 25 км допремано све до царских подрума у престоницу Призрен.
Након ослобођења од Турака у Србији долази до интензивног развоја виноградарства које постаје најзначајнија привредна грана. 1848. године, оснивањем “Навиповог” подрума почиње организована производња вина у Србији.
Краљ Петар I Карађорђевић и његов син Александар су почетком 20. века у централној Србији на брду Опленац код Тополе подигли на десетине хектара винограда и подрум у коме су производили врхунска вина. У близини краљевог подрума постојала је и Венчачка виноградарска задруга која је била позната по производњи пенушавог вина, знана као једна од највећих винарија на Балкану.
Remove ads
Виноградарска подручја

Тимочки
Нишавско-јужноморавски
Западноморавски
Шумадијско-великоморавски
Поцерски
|
Сремски
Банатски
Суботичко-хоргошки
Косовски
|
Винородна Србија, као виноградарско географско производно подручје на територији Републике Србије, се разврстава на виноградарска подручја чији се називи могу користити као ознаке географског порекла, и то:
- виноградарски регион је шире виноградарско подручје у оквиру винородне Србије, које се одликује сличним еколошким факторима, избором препоручених сорти и осталим неопходним чиниоцима за успешно гајење винове лозе, што омогућава производњу грожђа, шире, вина и других производа карактеристичних по квалитету, приносу грожђа и сензорним особинама за тај регион;
- виноградарски рејон је уже виноградарско подручје у оквиру региона, које се одликује сличним специфичним еколошким факторима, избором препоручених сорти и осталим чиниоцима, што омогућава производњу грожђа, шире, вина и других производа карактеристичних по квалитету, приносу грожђа и сензорним особинама за тај рејон;
- виногорје је уско виноградарско подручје у оквиру рејона које се одликује уједначеним специфичним еколошким факторима, избором препоручених сорти и осталим чиниоцима, што омогућава производњу грожђа, шире, вина и других производа карактеристичних по квалитету, приносу грожђа и сензорним особинама за то виногорје;
- локалитет (или потес) јесте најмање виноградарско подручје у оквиру виногорја које се одликује хомогеним еколошким факторима.
Централна Србија
Тимочки рејон
- Крајински подрејон
- Кључко виногорје
- Брзопаланачко виногорје
- Михајловачко виногорје
- Неготинско виногорје
- Рајачко виногорје
- Књажевачки подрејон
- Борско виногорје
- Бољевачко виногорје
- Зајечарско виногорје
- Врбичко виногорје
- Џервинско виногорје
Нишавско-јужноморавски рејон
- Алексиначки подрејон
- Ражањско виногорје
- Сокобањско виногорје
- Житковачко виногорје
- Топлички подрејон
- Прокупачко виногорје
- Добричко виногорје
- Нишки подрејон
- Матејевачко виногорје
- Сићевачко виногорје
- Кутинско виногорје
- Нишавски подрејон
- Белопаланачко виногорје
- Пиротско виногорје
- Бабушничко виногорје
- Лесковачки подрејон
- Бабичко виногорје
- Пусторечко виногорје
- Винарачко виногорје
- Власотиначко виногорје
- Врањски подрејон
- Сурдуличко виногорје
- Вртогошко виногорје
- Буштрањско виногорје
Западноморавски рејон
- Чачански подрејон
- Љубичко виногорје
- Јеличко виногорје
- Крушевачки подрејон
- Трстеничко виногорје
- Темнићко виногорје
- Расинско виногорје
- Жупско виногорје
Шумадијско-великоморавски рејон
- Млавски подрејон
- Браничевско виногорје
- Ореовачко виногорје
- Ресавско виногорје
- Јагодински подрејон
- Јагодинско виногорје
- Левачко виногорје
- Јовачко виногорје
- Параћинско виногорје
- Београдски подрејон
- Грочанско виногорје
- Смедеревско виногорје
- Дубонско виногорје
- Крњевачко виногорје
- Лазаревачко виногорје
- Опленачки подрејон
- Космајско виногорје
- Венчачко виногорје
- Рачанско виногорје
- Крагујевачко виногорје
Поцерски рејон
- Тамнавско виногорје
- Подгорско виногорје
Војводина
Сремски рејон
- Фрушкогорско виногорје
Банатски рејон
- Јужнобанатски подрејон
- Вршачко виногорје
- Белоцркванско виногорје
- Делиблатске пешчаре виногорје
- Севернобанатски подрејон
- Банатско-потиско виногорје
Рејон Суботичко-хоргошке пешчаре
- Палићко виногорје
- Хоргошко виногорје
Косово и Метохија
Косовско-метохијски рејон
Вина из Косовско-метохијског виноградарског рејона означавају се као „косовско вино“.
- Северни подрејон
- Источко виногорје
- Пећко виногорје
- Јужни подрејон
- Ђаковачко виногорје
- Ораховачко виногорје
- Призренско виногорје
- Суворечко виногорје
- Малишевско виногорје
Remove ads
Сорте
У Србији се, између осталих, гаје следеће сорте винове лозе:
- Аликант буше
- Багрина
- Бувијеова ранка
- Бургундац бели
- Бургундац сиви
- Бургундац црни
- Вранац
- Гаме Бојадисер
- Гаме црни
- Жаметна чрнина
- Жилавка
- Жупљанка
- Зачинак
- Јагода (грожђе)
- Каберне совињон
- Каберне фран
- Кевединка
- Кратошија
- Креаца
- Крстач
- Кујунђуша
- Мерло
- Мословац
- Мускат бели
- Мускат крокан
- Мускат отонел
- Мускат Хамбург
- Неопланта
- Пловдина
- Португизер
- Прокупац
- Ризванац
- Ризлинг италијански
- Ризлинг рајнски
- Ркацители
- Семијон
- Силванац зелени
- Скадарка
- Смедеревка
- Сремска зеленика
- Совињон
- Станушина
- Тамјаника
- Траминац мирисави
- Траминац црвени
- Франковка
- Шардоне
- Шасла бела
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads