Вировитичка жупанија

Вировитичка жупанија (лат. ; мађ. ; ) била је жупанија у Краљевини Хрватској и Славонији унутар Земаља Круне Светог Стефана у доба Аустроугарске монархије. Главни град жупаније првобитно је била Вировитица, а од краја 18. века Осијек.

Вировитичка жупанија
Грб
Држава	Краљевина Хрватска и Славонија
Админ. центар	Вировитица, касније Осијек
Површина	4,867 км² km2
Становништво	1910.
— број ст.	272 430

Географија

Вировитичка жупанија граничила је с угарским жупанијама Шомођом, Барањском и Бачко-бодрошком жупанијом, те хрватско-славонским жупанијама Бјеловарско-крижевачком, Пожешком и Сремском. Жупанија се протезала уз јужну обалу реке Драве, све до њеног ушћа у Дунав. Покривала је површину од 4867 km².

Детаљна мапа жупаније

Историја

Вировитичка жупанија се у историјским изворима помиње почевши од 13. века, као једна од жупанија у саставу Краљевине Угарске. Тешко је пострадала током 16. века у време турског освајања. Након ослобођења од турске власти крајем 17. века била је под коморском и војном управом, а поновно је успостављена 1745. године. Након Хрватско-угарске нагодбе из 1868. године, остала је у саставу Краљевине Хрватске и Славоније, а одлуком Хрватског сабора из 1918. године, којом су раскинуте све државно-правне везе с Аустријом и Угарском, постала је делом Краљевине СХС. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Осјечке области.^[1]

Становништво

Према попису из 1910. године, жупанија је имала 272 430 становника, а говорили су следеће језике:

• Хрватски језик: 137 394
• Српски језик: 46 658
• Немачки језик: 40 766
• Мађарски језик: 37 656
• Словачки језик: 3 691

Административна подела

Почетком 20. века, Вировитичка жупанија била је подељена на следеће котареве:

Котареви
Котар	Средиште
Доњи Михољац	Доњи Михољац
Ђаково	Ђаково
Осијек	Осијек
Нашице	Нашице
Слатина	Слатина
Вировитица	Вировитица
Жупанијски град
Осијек